Moje crno srce🖤 (MxM)

2. deo🌑

Već duže vreme vozimo se u nekom kombiju. Naravno ja sedim na zadnjem sedištu sa lisicama i staklom izmedju mene, Stivensa i drugog čoveka koji ih osigurava da ne mogu da im slučajno uradim nešto. Nasmejem se i ponovo se setim da sam ipak bio zadnjih godinu dana u zatvoru tako da treba da se naviknem na ovo, ali i dalje osećaj da ljudi žele da se zaštite od tebe nije najbolji.
Dok se ponovo gubim u svojim mislima uživam u pogledu sa prozora koji mi posle dužeg vremena izmami osmeh.
U zatvoru zaboraviš na vreme, spoljašnji svet, svetlost i lepote dana. Pored svega što ostavljaš iza sebe dok ulaziš u te mračne prostorije shvatiš da ćeš posle nekog vremena zaboraviti i da možeš da se smeješ.
Pogled mi predje na veliku ustanovu gde se moje prvo sudjenje i održalo. Dok me Stivens izvlači iz kombija kroz glavu mi prolazi svaka moguća situacija koja me je dovela ovde i osećaj straha zbog kog se ježim dok ulazim u uzrok mojih porušenih snova natera me da izvučem iz sebe što veći osmeh ostavljajući publiku jadnika koji su jedva čekali da me vide slomljenog sa ljutitim izrazom punim razočarenja.
Zastanem kada mi se pogled susretne sa osobom iz mog života koja mi je isti i upropastila. Njen osmeh je i dalje podjednako odvratan kao što pamtim.

Moja ujna Sherry gledala me je sa pobedničkim pogledom dok je moj bes rastao svake nove sekunde. Znao sam da je oduvek bila žedna za haosom i pažnjom. Pored nje ugledam još jednog jadnog čoveka koji je verovatno jedan od njenih ljubavnika, a da to ni ne zna.
Pomno pratim Sherry- ne pokrete koja mi se polako približavala. Pokušavam da sakrijem svako osećanje koje bi ona mogla da primeti i ostanem ravnodušan, ali mržnja koju držim u sebi je prevelika da bih je sakrio.
- Vidim da i dalje ličiš na majku, Liame.
- A vidim ti odvratna kao što pamtim, Sherry.
Uputim joj lažni osmeh dok je gledam kako se vraća do svog novog ljubavnika i čekam da konačno vidim o čemu se ovde radi jer stvarno ne želim da još bar i na trenutak budem u istoj sobi sa ovim ljudima.

- Svi znate razlog našeg ponovnog okupljanja na ovu temu posle godinu dana..
- Gospodine, ne znamo svi. - kažem već sa pogledom punim interesovanja. Nakon toga čujem par uzdaha i sudijin glas.
- Gospodine Majls, razlog ponovnog otvaranja dosijea vašeg ujaka je dokaz da vi zapravo niste krivi.
Osećam se kao da me vraćaju u život, ali ne osećam nikakvu radost zbog toga. Gledam u Sherry- no bledo zbunjeno lice i poglede koje ostali prisutni razmenjuju.
- I? - rekao sam ravnodušnim glasom.
- Kako to mislite? Niste me čuli?
- Naravno das sam čuo. Kada mogu da izadjem?
Poput zmija osudjivački pogledi nižu se mojim telom dok je želja da pobegnem odavde sve veća.
- ...možete da izadjete već večeras.
Moje nezainteresovano klimanje glavom još jednom zbunjuje sve oko mene, a najviše ljude koji su bili željni za svadjom i haosom izmedju Sherry i mene.
Ispod moje ravnodušne maske naravno I mene je zanimalo šta ona novo smišlja jer je ipak ona razlog mog odlaska u zatvor, ali sam imao bitniju stvar za koju moram da razmišljam. Po glavi vrtela su mi se pitanja ,,Gde da odem" i ,,Šta da radim?", ali pitao sam bezuspešno.

Došlo je i veče.
Poznati osećaj samoće pada mi u zagrljaj dok hladan povetarac tera da se poput ježa nakostrešim i zapitam se po ko zna koji put gde ću. Iz mog desetominutnog razmišljanja izvlači me jedina osoba koju nisam želeo da vidim do kraja mog sadašnjeg i sledećeg života i života nakon toga. Njene potpetice odzvanjale su svakim novim korakom vraćajući me na taj najmaglovitiji dan u mom životu. Kada je moj ujak umro. Njen pogled plaši me vraćajući me u dane kada je sve bilo jednostavnije i možda srećnije jer tada sam samo bio jedno dete koje je bilo spremno da samo korača kroz bilo kakvo trnje i kamenje koje bi mi stalo na put. Bio sam snažniji kada nisam znao boje života iako za moju sudbinu nisam kriv.

Zvukovi koračanja postali su nečujni što me je obaveštavalo da po ko zna koji put izadjem iz svojih zamršenih uspomena koje se poput slika prikazuju neprestano i iznova i iznova.
- Jedva si čekao da me vidiš pretpostavljam? - sa skrivenim sarkazmom i podrugljivim osmehom rekla je ujna Sherry.
- Ako misliš da te gledam iza rešetaka ili u ludnici onda se slažemo.
Njen izraz lica razvio se u još veeći osmeh što mi učini da mi srce zalupa još brže, ali moj izraz lica navikao je na ravnodušnost u svakom trenutku.

Kakav vam je ovaj deo?🥴
Da li je Sherry dobra ili ne za vas?
Šta mislite da je smislila?🧐