Moje crno srce🖤 (MxM)

9. deo🌑

Liam’s pov.

Naglo se budim prisećajući se svega što se desilo juče. Zbunjen razgledam oko sebe ne znajući gde se nalazim jer sam se sinoć onesvestio. Pogled mi predje na pismo na stolu.

,,Kada se probudiš obuci stvari koje vidiš pored tebe i dodji u menzu. Ni ne pomisljaj da spavas negde van ove sobe.“

Bez imena? Ali ko je to bio ko me je spasio od cimera kome i dalje ne znam ime? Čak me i pušta da spavam u njegovoj sobi.. Svejedno. Saznaću kada odem u menzu. Ustajem i laganim koracima dolazim do stvari. Zanemarujem koliko su velike na meni i brzo se upućujem u menzu. Na ulazu vidim čuvara, ali se ne obazirem previše na njega. Verovatno je tu da pazi da ne dodje do tuče ili tako nešto. Čim udjem osećam poglede na sebi i što brže dolazim do Matea. On svoj pogled usmeri iza mene čim sednem i kada pogledam iza sebe imam i šta da vidim. Čuvar koga sam video sada stoji iza mene. Zbunjeno pogledam u Matea koji već gleda u mene još više zbunjen. Odlučujemo da jednostavno ne pitamo i samo jedemo i pričamo normalno kao da čuvar nije tu dok ja povremeno gledam sa strane da bih možda ugledao osobu koja me je izvukla iz moje sobe, ali bezuspešno. Nigde nikoga.
- Mateo?
- Da? – kaže malo sumnjičavim pogledom
- Da li si čuo da se nešto juče desilo? – sa željom da zna približim se još više i pitam ga radoznalo.
- Juče se nešto desilo? Nisam čuo ništa..Šta to? –
sada se on malo više približi, a ja se razočarano odmaknem i dalje ne znajući ko je to juče bio.
Narednih pola sata dok smo bili zajedno povremeno me je terao da mu otkrijem šta se desilo sa rečenicom 'spill the tea gurl' što me je malo i nasmejalo, ali sam odlučio da neću da ga pričom od juče zabrinem jer je čak i meni teško da se prisećam kako se sve to dogodilo.
Na grupnoj terapiji bio je tu, dok sam radio u biblioteci takodje je bio tu i shvatio sam da mi je više dosta.

- Zašto me pratiš?! –
upitao sam malo glasnijim tonom već dovoljno iziritiran ovim.
Ćutanje čuvara i gledanje svuda osim u mene iznerviralo me je još više, a posebno zato što me prati već CEO DAN.

- Slušaj! –

Tada sam video njega.
Odjednom je sva ljutnja za trenutak isparila. Osetio sam ukočenost i istu vatru na obrazima. Noge mi ponovo postaju slabije i ponovo osećam njegov dodir na mom struku od juče. Xavier konačno pogleda ravno u mene i osećam kao da padam ponovo u neki novi univerzum gde smo samo mi. Gde me on guta pogledom i drži me zauvek.
Oči mi se prodju po celom njegovom licu kada on podigne jednu obrvu i jedna strana usana se podigne čineći poznati ‘smirk’. Oči su mu ponovo postajale tamnije dok je sa njima govorio “dodji, ako smeš naravno” na šta su se moja usta pomalo otvorila od šoka. Nisam znao gde sam i šta sam to upravo razumeo, ali sam i dalje pratio osobu koja je izlazila iz biblioteke u ovom trenutku.
Tada se okrenuo, još jednom sa smirk-om na licu i poklonio mi još jedan od njegovih pogleda pre nego što je izašao.
Ceo dugi minut koji se činio kao večnost razmišljao sam brzo da li da možda podjem za njim kada sam odjednom stao sa razmišljanjem i sam zbunjen mojom reakcijom nastavljajući sa mojim poslom želeći da potisnem moje misli o njemu i njegovom pogledu i dodiru od juče.