Moje crno srce🖤 (MxM)

8. deo🌑

Konačno je došla i noć. Ovde je mnogo drugačije nego što sam zamišljao. Imamo grupne terapije, slobodne aktivnosti kao čišćenje, pranje sudova, spremanje hrane ili čak redjanje knjiga u biblioteci.
Odabrao sam da ću ove nedelje da slažem knjige u biblioteci jer se sećam da sam već radio u biblioteci dok sam bio na fakultetu jer sam hteo da zaradjujem za sebe ili bilo šta što bi me ogradilo od Sherry i njenih svakodnevnih izliva kako ja samo ležim dok mi oni plaćaju za sve što, naravno, nije bilo istina ni najmanje. Jedino dobro u ostatku dana nakon susreta sa njim bilo je što nisu hteli da me pritiskaju na prvom danu za vreme grupne terapije da bi se navodno “naviknuo i oslobodio pred drugima”.
Bio je ovo čudan dan. Saznao sam da svako spava sa još jednom osobom u sobi što i nije baš bilo najbolje jer nisam znao na šta je sve sposoban moj cimer. Trenutno svi ulazimo u sobe i mogu samo da se molim da je sa mnom neko upola normalan ili jednostavno neko ko će me pustiti da preživim noć.
Dok sam tražio sobu broj 46 ili moje ime na vratima polako sam zaboravljao na moj strah da će mi se nešto desiti u sobi. Kada sam konačno našao sobu brzo sam ušao uopšte ne gledajući ime druge osobe. U sobi sam zatekao momka višeg od mene. Osetio sam se jako neprijatno kada sam video njegovo odmeravanje mene i čudan glupi osmeh na njegovom licu. Odlučio sam da je najbolje da ignorišem i njega i nelagodu koja se nizala po celom mom telu u vidu jeze. Pretpostavio sam da je bolje da samo legnem i spavam praveći se da je moja pretpostavka da sam sa nekakvim perverznjakom u sobi netačna.
Polovina te večeri prošla je mirno dok nisam osetio nekoga iznad sebe. Brzo sam otvorio oči i krenuo glasno da vrištim. Video sam jasno lice mog cimera iznad mene koje zadobija crvenu boju od besa i sledeće što sam osetio je ruku na mojim ustima i suze kako se od straha slivaju niz moje obraze. Pored smeha osobe kojoj ne znam ni ime čuo sam zvižduke i navijanje iz drugih soba. Kada je osoba iznad mene konačno pošla da me dodirne i ko zna šta još pomislio sam da je to to i da ću izgubiti nevinost tako što će me nepoznata osoba silovati.
U tom trenutku čujem jak udarac i kroz zamagljene oči od suza razvaljena vrata i nekoga na njima. Poslednje što vidim je moj cimer koga osoba koja je razvalila vrata baca na pod i udara ga dok se ne vidi krv svuda. Tada osećam svoju ruku kako polako hvata tu osobu za kut majice i na kraju mrak.

Xavier’s pov.

Udarajući skota koji se i usudio na takvo nešto osećam kako me neko povlači za majicu i iza sebe ugledam skupljenog i preplašenog dečka iz menze. Bez ikakvog daljeg razmišljanja uzimam ga i upućujem se u moju sobu. Pogledam ga još jednom kada konačno primetim da se onesvestio. Osećam želju da se vratim i završim sa onim gadom, ali ipak nastavim dalje jer pretpostavljam da bi ovaj mali idiot krivio sebe za to iako je umalo bio silovan.
Osetim da mi se lice namešta u polu osmeh dok zamišljam njegovu reakciju na smrt onog gada. I previše zbunjen svojom reakcijom na to shvatim da sam već ispred svoje sobe. Konačno se isplatilo što ne puštaju nikoga u moju sobu. Ipak znaju kako bi se to završilo.
Polako ga spuštam na moj krevet i ko zna koji put se zapitam šta mi je toliko zanimljivo u njemu? Kakvu ja to zabavu nalazim u samo gledanju u njega? Nikada nisam znao kako se pazi neko ili pričati sa nekim bez želje dag a udariš, ali sa njim je na neki način drugačije. Osećam da čak i gleda u mene drugačije od ostalih. Pogled mu je pun interesovanja i još delića nečega meni nepoznatog, a koliko vidim i njemu samom. Po prvi put hoću da nečije osobe budu na meni zauvek i da me prate gde god da krenem. Pročitao sam za nešto ovakvo u nekoj knjizi. Valjda mislim na.. ljubav na prvi pogled? Da, to je to iz knjige “Stay Gold”. Nisam tada nešto posebno bio zaintrigiran bilo kakvom načinu ljubavi, a posebno ne na prvi pogled. Ali ko zna možda takva ljubav i jeste prava, a možda i ne. Od čega to zavisi? Možda od vremena, a možda ni od čega. Smešno je koliko se u ovim stvarima ne zna, ali se daje 100% sebe. Mada verovatno je i zato toliko neizbežno. Ljudi vole rizike čak i bez da znaju to.