Oblaci tamni nadamnom se naviše,
Da mi ne žele zlo oni se praviše.
Znao sam dobro zašto su tu
Da moju bol uvećaju.
Magla se pojavija niotkuda,
Sa sobom odnijela svu vedrinu.
Ali ostavila mi je jedno:
Veliku prazninu.
Utišali su se zvukovi talasa.
Koji udaraju o stijenu.
Čujem šapat njegovog glasa,
Osjećam nježnu ruku njegovu.
Prisjećanje na njega,
Budi mi u duši neku težinu.
Od kad je otišao
Život mi nema nikakvu suštinu.
