Tvoj lik polako blijedi,
Ispiraju ga duge oktobarske kiše,
Toliko mi nedostaješ,
Da li ću te vidjeti više?
Ne znam šta da radim,
Svaki dan sve je teži,
Uragan prodro je u moju dušu
Život mi iz ruku bježi.
Ni ne trudim se da ga povratim,
Šta će mi bez tebe?
Pokušavam da shvatim
Kako da obuzdam sebe.
Prošlo je toliko godina,
Ni jedan poziv, pismo.
Ponašaš se veoma čudno,
Kao da postojali nismo.
Tvoj glas čuje se sve tiše,
Samo ove oktobarske kiše.
Toliko mi nedostaješ.
Da li ću te čuti više?
