Život je stvar izbora

1.

Devojka bledog lica i preplašenih plavih očiju, stajala je na ivici zgrade. Stajala je na ivici života. Jedan korak unapred i sve je gotovo. Kolena su joj se odsekla i počela da se tresu ali morala je da prekine da ne bi pala. Srce joj je ubrzano lupalo, kao da će da iskoči iz njenog tela.

Nije više mogla da se suzdržava i blago je cimnula levu nogu ispred sebe, nakon čega se saplela, počela da pada, samo je zatvorila oči i čekala pad, ali - shvatila je da je i dalje živa. Ona nekako uspeva da lebdi u vazduhu.

Nije znala kako da se oseća. Kao srećnica što je ostala živa ili kao preplašena osoba koja prkosi gravitaciji. U razmišljanju su je prekinule dve muške osobe koje su doletele do nje. Doletele. Imali su krila i to je moralo da znači da su oni neka nezemaljska bića.

Sa njene leve strane, mogla je da se susretne sa dečkom svetloplave, skoro bele kose i crnih očiju u kojima je mogla da se vidi doza zlobe i pakosti.

Dok je sa desne strane bio momak tamnosmeđe kose, dobro građen i imao je jarko-zelene oči koje su odavale toplinu i brižnost.

Obojica su u ruci držala neku vrstu loptice od magle i mogla je da zaključi da je to održava u lebdećem stanju.

"Da pređemo na stvar", natmušeno je rekao crnooki momak, "kada bacimo ove dve kugle na tebe, tvoje misli će naići na prepreke i tvoj um će morati da se izbori sa istinom, nakon čega ćeš morati da izabereš na čijoj si strani."

Gledala ga je sa polu-otvorenim ustima i u njenom pogledu je preovlađivala zbunjenost. Taman što je krenula da kaže nešto. Drugi dečko, smeđe kose se nadovezao na prethodnu rečenicu.

"Ako izabereš stranu đavola i pobediš, imaćeš moć da vladaš svetom i da poseduješ svaki delić ovog i onog sveta. Ako pak, odabereš stranu anđela i pobediš, svi đavoli i anđeli će nestati sa lica Zemlje i nijedno ljudsko biće neće više morati da se nosi sa ovim teretom."

Preplašena devojka nije mogla da veruje u ono što je čula ali je nekako uspela da se makar ponaša pribrano.

"Inače, da ne bude da smo nepristojni, pošto se nismo predstavili, mislim da bi bio red da znaš, da sam ja Dijego, a ovo je moj prijatelj, odani, cenjeni"

"Lukas" , prekinuo je njegovo odugovlačenje i predstavio se.

"A ti si?" , zaintrigirano je upitao Dijego.

"Mislila sam da mi znate ime pošto ste me doveli ovde. Da li postoji neki razlog?" , sada već smirenim tonom, upitala je devojka.

"Kako slatko, ti misliš da smo te mi oteli. Ona te je izabrala. Mi smo samo izvršili naređenje."

"Ko je ona? Ko ste vi?" , uzrujano je upitala momke.

"Ako do sada već nisi uspela da povežeš, a sumnjam pošto izgledaš kao pametna osoba, Dijego je đavo, a ja sam anđeo."

"Mislim da sam to shvatila. A u čemu to moram da pobedim da bih vas se otarasila?" , drsko je upitala.

"To ćeš već saznati, ali ne budi bezobrazna i makar nam reci svoje ime." , uvređeno je odgovorio plavokosi Dijego.

"Kler.. Kler Roberts. Sada je vaš red. Zašto baš ja?"

"E, vidiš, to se i mi pitamo. Ali na žalost ne znamo. Ne smemo da odbijemo nijedno naređenje od nje, računajući i ovo."

"Šta se desi ako izgubim u tom nečemu?" , zamišljeno je upitala.

"Samo ću reći da onda nećemo moći da vodimo ovaj razgovor." , dodao je đavo.

"Da li postoji način da izbegnem sve ovo?" , sa tračkom nade je upitala.

"Nema nikakvog načina." , odgovorio joj je Lukas.

"Onda, kada krećemo sa tim loptama i ritualom?" , upitala je Kler.

Dva momka su se pogledala i klimnula glavom jedan drugom. U tom trenutku Kler se osetila kao da ju je nešto probolo kroz stomak. Onda je ostala bez svesti i osetila da se u njenom umu odigrava nešto veoma komplikovano.