Život je stvar izbora

5.

Zvanično je, ja sam definitivno najhladnokrvnija osoba na svetu. Kako da mu se iskupim za ovo? Hm, pomalo je ironično to što tražim način da se iskupim svom 'otmičaru' hah.

Dok je tako sedela na fotelji i osećala se kao veoma loša osoba, vrata su se otvorila. Zavladala je nema tišina.

Lukas je nije ni pogledao, već je krenuo pravo u sobu.

"Lukase, stani!"

Pravio se da je nije čuo i samo produžio. Skočila je sa kreveta i glasnije mu se obratila.

"Žao mi je! Izvini, znam da sam ispala kretenka. Možemo li sad normalno da komuniciramo?"

Ovo mu je privuklo pažnju i krenuo je da korača prema njoj.

"Samo... Znam da ti je ovo teško, ali shvati da sam na tvojoj strani i pokušaj da budeš, znaš, smirena koliko je moguće."

Gledali su se neko vreme u prijatnoj tišini koju je prekinuo prasak napolju.

Otrčali su da vide šta je to bilo, mada Lukas je izgledao kao da je već znao.

Najednom je ugledala poznato lice kako stoji pored vatrometa i osmehuje se.

Dijego.

"Dobio sam naredbu da vas pozovem ali mi se nije išlo do vaše kućice pa sam-"

"Umesto da odeš do kuće, otišao si do mesta gde se kupuje pirotehnika, koje je otprilike kilometar odavde." , ubacio se Lukas.

"Znaš da sam uvek za grandiozno pojavljivanje." , rekao je i namignuo Kler, koja je samo zakolutala očima.

"Pa" , nastavio je, "pošto vidim da ne voliš odugovlačenje, ispuniću ti želju."

Osmehnuo joj se i samo privlačio pažnju svojim savršeno belim zubima. Potrudila se da joj ne odvlače pažnju i fokusirala se na njegove reči. Primetila je da je u ruci držao nešto što je ličilo na pismo.

"Kao što ste već verovatno primetili, doneo sam poruku. Tu je objašnjen tvoj prvi zadatak Kler, srećno." , dobacio joj je koverat i odleteo.

"I šta sad?" , pogledala je Lukasa.

"Sada je vreme da počnemo." , nasmejao se i dao joj znak da otvori kovertu.

Očekivala je... ni ona sama nije znala šta da očekuje, ali definitivno nije očekivala lak zadatak. Izvadila je papir na kome je pisalo: ispravi tri greške; pomoć: zadnja nedelja života
1 uslov: ako budeš uhvaćena od strane zemljanina koga si poznavala, igra je gotova
2 uslov: ako te đavo nasamari, igra je gotova
3 uslov: imaš 24 časa od ponoći, ako ne uspeš...

Srećno.

"Šta? Kakve greške? Treba da ispravim svoje greške dok sam bila na zemlji, zar ne? Ali kako ćuu..? I kako to đavo može da me nasamar-" , zbunjeno je zvučala i prebrzo pričala.

"Polako, upravo to što piše jeste tvoj zadatak. Vratićemo se na zemlju , ti treba da se setiš šta si to uradila što nije trebalo i pokušaćemo to da ispravimo." , odgovorio joj je anđeo.

"Pa, to ne zvuči toliko loše, alii.."

"Uslovi, znam, samo treba da izbegavaš poznate ljude i da budeš pametna. Ne smem ti više reći o Dijegovim trikovima."

"O čoveče, biće zeznuto. Kad krećemo?"

"Ja predlažem odmah, ako nemaš ništa protiv."

"Ne, ali imam neki loš predosećaj u vezi ovoga." , tužnjikavo je rekla.

"Samo se opusti, to je i prošla devojka rekla."

"Ali čekaj, zar nisi rekao da niko nije preživeo ove 'testove'?"

"I nije." , rekao je kroz prigušeni smeh, unapred znajući njenu reakciju. Prebledelost i histerisanje.

"Hvala za motivaciju, idiote."

"Uvek." , dobacio je poletevši.

Leteli su u tišini, a Kler se odjednom setila nečeg.

"Jao! A kako se mi sad vraćamo dole? Postoji neka kapija ili prolaz? Uuu i onda se dole pojavimo u neko-"

"Tišina. Previše odgledanih filmova. Nećeš mi verovati kad ti kažem."

"Hajde, hajde, reci!" , iz nje je iskakala znatiželja.

"Isto kao što smo došli." , rekao je i namimgnuo.

Prevrnula je očima i prekinula njegovu mudrost.

"Bilo bi lepo kad bih znala kako smo to došli, ali malo sam bila onesvešćena."

"Letimo.. niz oblake i tako dok ne izađemo iz oblaka i stignemo do zemlje, ha!"

"Moji snovi iz detinjstva su srušeni..." , promrmljala je idući odma iza njega.