Život je stvar izbora

3.

"Da, da, to si već rekao malo pre" , Kler je već nezainteresovano posmatrala ozbiljnog Lukasa koji je ponavljao jedne te iste instrukcije.

Više ga nije ni gledala, divila se enterijeru sobe u kojoj se nalazi. Stil je bio mešavina srednjeg veka i nečeg modernog. Zaintrigiralo ju je sve to jer je bila spremna da ovog septembra krene na umetničke studije, ali eto, nebeske sile su joj preprečile put.

"Kler, obrati pažnju! Veoma je bitno da-"

"Da nikada ne smem da napuštam bazu bez tvog odobrenja, znam." , dovršila je njegovu rečenicu i grohotom se nasmejala.

"Ozbiljan sam," , uzrujano je dodao i prošao prstima kroz svilenu, svetlosmeđu kosu, "ako prekršiš to pravilo - ode mast u propast."

"Baza je ovo gde se sada nalazimo, ovaj da ga nazovemo međuprostor, baza nije na Zemlji. Tamo ideš samo kada te ja obavestim."

Kako je samo bio sladak kad je nervozan, razmišljala je u sebi.

"Znam, ali fokusiraj se na plan, a ne na mene" , rekao je i usne su mu se izvile u osmeh uprkos njegovoj ozbiljnosti.

"Šta? O čemu pričaš?" , rekla je Kler i obrazi su joj se zarumeneli.

"Rekla si to naglas.."

"Ja, ovaj, ma samo zaboravi da se ovo upravo desilo. Nastavi sa interesantnim pravilima, želim još da čujem." , pokušavala je da skrene sa teme što je brže moguće.

On se samo neprimetno nasmejao i nastavio sa pričom.

"Čekaj", prekinula ga je, "šta je sa mojim životom na Zemlji? Jao, sto posto ste poslali nekog dvojnika i ja sada tehnički živim dupli život. Kao Hana Montana! To je tako uzbudlji-"

"Prekini, previše gledaš filmove. Iscenirali smo tvoju smrt i eto. Shvatili smo da se dvojnici ne isplate kad uglavnom svi pomru na zadacima."

Na ovo je zanemela, bukvalno su je ubili, a idalje je živa. To i jeste neka vrsta duplog života; s tim da je u jednom životu mrtva.

"Vau, kako optimistično. A šta će biti kada preživim?" , namrgođeno ga je upitala.

"Ako preživiš." , rekao je uz smešak.

"Pitam se, da li je tebi i Dijegu cilj da ubijete svoje kandidate?"

"Naravno da nije, ali, nije bilo uspešnih do sada."

Samo ga je oštro pogledala i skrenula pogled prema prozoru.

Kroz prozor je mogla da vidi svet izvan zgrade u kojoj je bila. Cela ta 'baza' je bila kao neki mali grad iznad oblaka. Kao najobičniji grad na Zemlji, samo sa malo izmena. Dosta svetlijih boja i ulice su bile gotovo puste. Sve je bilo tako mirno i tiho. Kao neki raj.

"Hajde, razvedri se," , obratio joj se Lukas, "sutra krećeš u obavljanje prvog zadatka."

"Kako uzbudljivo" , sarkastično je prokomentarisala i pognula glavu.

"Idi da spavaš, treba ti odmor." , zabrinutno je rekao, posmatrajući njene podočnjake.

Ona ga je, već polupospana, poslušala i bacila se na krevet, malo razmišljajući o tome zašto se ovo baš njoj dešava, ali njene misli prekinule su se time što je ubrzo zaspala.