Život je stvar izbora

4.

Jutro je osvanulo na ovom gotovo neprijatno tihom mestu. Srećom, onaj zgodni, ali ponekad naporni anđeo je nije probudio, već je ustala pre njega. Pomislila je kako je tako izbegla njegove iritirajuće govore o kasnom buđenju. Džaba izgled, kad je neko preterano zabrinut za sve. Ne kaže ona da on nema smisla za humor, naprotiv. Ali, pobogu, treba ljudima malo slobode.

Kladim se da moji manje drame dole na Zemlji što nisam više sa njima hah, mislila je u sebi Kler, mada, za Hajdi, uprkos tome što je ona 'dosadna mala sestra', sam sigurna da se ubija od tuge. Zapala sam u toliku krizu, da imam želju da zagrlim to malo stvorenje odmah. Šta li mi se dešava sa mozgom na ovom vazduhu?

U ovoj poprilično velikoj sređenoj kući, ni kupatilo nije bilo ništa manje otmeno. Trebalo joj je 10 minuta da dokuči u kojoj fioci se nalazi najobičnija četka za kosu.

Dok je raščešljavala veoma umršene pramenove crne kose, pogledala je na tren u ogledalo i malo se trgla, jer joj je nekako tada došlo do glave da ona ima krila. Potpuno je zaboravila na njih. Najednom, naglo je, silom krila, odletela na plafon. Ispustila je tiho 'auć' i počela da vrišti.

"Umirem!" , bespomoćno je vikala devojka mlatarajući nogama u cilju da se spusti dole. Ali umesto toga, samo je krenula da pravi kolutove u vazduhu.

Melodičnost njenog glasa je uglavnom bila prijatna za uši, ali ovi jezivi zvuci su naterali Lukasa da se brzinom svetlosti trgne iz sna i poleti ka mestu odakle se glasovi čuju. 

Kada je video da ona ustvari nije ni u kakvoj životnoj opasnosti i da je idalje u jednom komadu, samo ju je polako spustio na tlo i obratio joj se.

"Jesi li ti normalna?" , vikao je Lukas gotovo gubeći dah od preplašenosti, "mislio sam da stvarno umireš."

Dečko, upravo sam doživela mini šok, a TI vičeš na MENE. Ma daj, šta nije u redu sa tobom?

"Odjednom sam poletela u vazduh, trebalo je da vičem 'hip hip ura' , zar ne pametnjakoviću?"

"Kler, bio sam zabrinut," , nakašljao se i nastavio, " ali sad počinjem da žalim što sam uložio dodatnu količinu magije da te ubacim u svoj tim." , promumlao je, ali dovoljno glasno da ga ona čuje.

"Molim?" , zaprepašćeno je rekla, "uradio si šta?"

"Izgledala si tako..." , zastao je da bi uzeo vazduh, "nevino, bespomoćno i izgubljeno one večeri kad smo došli po tebe. Jednostavno nisam mogao da dozvolim da te Dijego odvede sa sobom. On je opasan. A ti, šta god ona glupa kugla koju smo bacili rekla, nisi spremna da zavisiš od njega."

Na momenat je nastala tišina, ali je nastavio.

"Ti" , zagrcnuo se, "možeš da  tražiš od nje da budeš prebačena u Dijegov tim. Malo će potrajati, ali moguće je."

Rekavši to, izašao je napolje i ostavio Kler iza sebe bez reči. Samo sa uzburkanim osećanjima.