profesor

p1

Kako vreme brzo leti? Zašto? Sećam se kao da je juče bilo kada sam upisala ovu gimnaziju. A sada sam već treći razred. U prvom razredu profesori su toliko tražili od nas, toliko su nas cedili, da smo svi proklinjali dan kad smo upisali srednju školu. Sada, po ceo dan ne radimo ništa. Smaramo se u učionici samo iz razloga što profesori ne mogu uvek da nas puste napolje. U svakom slučaju, lagana priča.

Utorak
Zvono. Konačno su se završili časovi. Koračam prema toaletu. Nakon što sam obavila sve što je potrebno, odlučujem da izađem na službeni izlaz/ulaz, jer mi je bliži. Silazeći niz stepenice, srećem njega. Pogledao me. Čudno. Oduvek sam znala da radi u mojoj školi, ali nikada nisam tako osmotrila njegovo lice izbliza. Zamalo da se sudarimo. Izgleda da me nije očekivao, baš kao ni ja njega. Prošla sam dalje, a po glavi je počeo da mi se vrzma samo on i pitanja o tome kako ranije nisam uočila njegovu lepotu.
Znala sam da je oženjen. Znala sam i da je mnogo stariji od mene. A znala sam i da među nama ne bi trebalo da bude bilo čega, jer iako mi ne predaje, svakako je profesor u školi koju pohađam. Džabe, samo o njemu mislim celo veče. Razmišljam o tome kada ću ga ponovo sresti i kako bi bilo najbolje da se ponašam u njegovoj blizini.