profesor

p6

Pogledao me.
S: Jesi li ti to ljubomorna?
Ja: Molim?
Jebote sad bih joj rekao "opalim je golim"..., a i opalio bih je realno...
S: Pitao sam te da li si ljubomorna na to što sam pričao sa tvojom drugaricom?
Nasmejala sam se i okrenula lice u drugu stranu. Samo sam kupovala vreme jer u njegovoj blizini definitivno ne znam da se ponašam.
Ja: Ne želim da odgovorim na ovo pitanje. I, o da, zar ti nisi oženjen?
S: Da, da, jesam. Znači raspitivala si se o meni, čim to znaš.
Ja: ha ha ha, pa to svi znaju, profesore. To nije nikakva novost. Barem 90% devojaka iz naše škole se loži na Vas, ako baš želite da znate, mislim, naravno tu je i ONIH 10% KOJE SE NE, koje nisu zainteresovane, ali ok....i to je opšte poznata stvar koju većina devojaka priča jer su duboko nesrećne zbog toga što ste zauzeti.
S: Da li si ti "nesrećna zbog toga što sam zauzet"?
Ja: O Bože, rekla sam Vam već, ne odgovaram na tako glupa pitanja...
S: Dobro, ne moraš. Kako ti je drugarica?
Ja: Stabilno je sada. Hvala što brinete. Otkud to da ste došli u bolnicu?
S: Pa otkud znam osećao sam to kao nešto moralno, nešto što treba da uradim...
Ja: Ali već je kasno, zar Vas ne čekaju žena i deca? - rekla sam pomalo brižno
S: Moja žena...da, ona je verovatno sa svojim drugaricama u nekom provodu. Nemam ja ništa protiv toga što ona izlazi, samo, u preteranoj količini na neki način ugrožava naš brak. Naš sin ispašta. Uglavnom ga ja vaspitavam, ali u nekim momentima potrebna je i ženska ruka.
Gledala sam ga i slušala sa pažnjom. Izgledao je savršeno, kao bog, i zato mi se činilo da je i njegov život upravo takav - savršen. Potajno sam se nadala da imam šanse da me zavoli s obzirom na takvu ženu. Nadam se samo da ovo nisu neke izmišljene patetičke priče.
Ja: Veoma mi je žao što to čujem. Volela bih da mogu nekako da Vam pomognem.
Oči su mi se već polako sklapale. Bila sam preumorna od danšnjeg dana.
S: Ništa onda, ja bih sad polako krenuo.
Ja: U redu, preneću Milici da ste bili ovde. I da, drago mi je što sam Vas videla.
Stevan se samo nasmejao.
S: Vidimo se.
Odlazio je. Visoka i crna silueta udaljavala se od mene. Osećala sam se kao da mi fali deo srca, kao da odlazi deo moje duše. Osećala sam se prazno.
Nije on moja opsesija, ali ga volim sve više i više. Zaista mi ne smeta ni činjenica da ima dete, a ni to da ima ženu. Uskoro će biti moj, znam.