profesor

p2

Petak
Vrlo nevoljno ustajem. Doručkujem i spremam se za školu. Ove godine sam druga smena. To mi daje dosta vremena posle doručka da se nalickam i doteram.
I dalje razmišljam o njemu. Da li bi stariji čovek pristao da bude sa maloletnicom? I to oženjen? Da li sam ja uopšte sposobna da ga zavedem i pružim mu zadovoljstvo? Ne znam zašto me on odjednom tako privukao.
Naravno da sam imala simpatije. Bilo je momaka koji su mi se sviđali. Naravno, svi su bili stariji od mene. Ovo je sada zabranjeno voće, pa me možda zato toliko privlači? Njegovi definisani mišići, stav, držanje, dubok glas i pogled dovoljni su da se napalim. Ali ono, baš, baš. Samo kad bi znao šta mi radi.
Shvatam da je ovo verovatno prolazno osećanje. Ne znam kako bih ga definisala. Ne bih rekla da ga volim, jer čovek, sa kojim sam se sudarila telom i pogledom na stepenicama škole, ne može se voleti u pravom smislu te reči. Za ljubav je potrebno više. Ja ga prosto samo želim. Onako kako nikada nikoga nisam želela. Želim ga barem na jedan dan, samo za sebe. A njemu želim da dam celu sebe, ništa manje od toga. Želim ga, želim, želim...
Međutim, saseče me prisećanje na to da ima ženu, a i dete. Možda nije u redu, ali opet, ja ne želim sa njim ništa više osim kratkotrajnog odnosa. Želim da zadovoljim sebe, a i njega. Želim da vidim da uživa u rome što mu JA radim. On verovatno neće hteti da se sazna, a i ja, normalno. To me malo umiri. Tako njegova žena nikada neće saznati.

Prva dva časa su prošla. Osećam se tako smoreno. Jedino što mi daje nadu u ovom dosadnom danu jeste iščekivanje da vidim njega.

Profesorka srpskog nije došla. Imamo slobodan čas. Odlučili smo da izađemo napolje, lepo je vreme. Profesor je upravo držao čas fizičkog. Koliko je zapravo lep. "Ej, hajde da igramo odbojku." - rekla je Anja
"Može, 'ajde" - složili smo se i mi ostali
"Samo, ko će da pita za loptu. Neću ja." - Anja
Neću ni ja, a smara ne da ustajem, ne mogu, sramota me - svi su to govorili kao izgovore. Neke devojke su to govorile zato što ih stvarno mrzi da idu i neće da ispadnu kao neko potrčko, a druge zato što su se ložile na njega. Bio je zaista privlačan za svoje godine. U svojoj 45-oj godini imao je razvijeno i prilično dobro telo 30-godišnjaka. Pola škole se loži na njega. Nažalost, on ne predaje našem odeljenju. Nas je, kao za baksuza, uzeo neki profesor koji izgleda kao da se bliži 60-oj. Užas.
Nervirale su me kad se tako nećkaju. Na kraju sam presekla i rekla: "Idem ja, brate, samo se nemojte prepirati oko toga ko neće da ide. Mislim ne vidim u čemu je problem otići do čoveka i pitati ga..."
Nije mi baš bilo svejedno kad sam mu prilazila, imala sam blagu tremu. Bio mi je okrenut njegov desni profil.
"Izvinite profesore, da li možete da nam date loptu za odbojku?" - upitala sam
"Da, pođi sa mnom" - rekao je
O M G
Nisam se baš osećala prijatno što sam sama sa njim pošla. I što se sama sa njim nalazim u nednoj prostoriji. Ali zapravo, ništa se nije dogodilo. Samo me uveo u preostoriju gde su lopte i rekao da uzmem koja nam treba.
"Hvala, profesore!"
Otišla sam ispred njega, malo sam se ohrabrila, pa sam vrckala 🍑 dok sam išla, potajno se nadajući da će primetiti male signale. Ali, znajući muškarce, neće on ništa primetiti dok mu (transparentno) ne pokažem.

Subota
Stiže mi poruka.
"Ejj, ajde vcrs u grad. Nadjemo se oko 10?"
To je bila Tamara, jedna od mojih drugarica.
"Vazii, hoce li sa nama biti anja, milica i sara?"
"Daa, standardica"
"Vidimo see"
Toliko sam se dobro napucala, da ni sama nisam mogla da verujem. Ok, prelepa sam. Moj taman ten i tamno plave oči, siva svetlucajuća haljina - dobitna kombinacija.
Zgrabila sam torbu i izletela. Našla sam se sa tamarom na setalistu, dosle su anja, milica i sara. Ekipa je na okupu. Zakazale smo separe u klubu "Night", pa smo se sada tamo i uputile.
"Aloo, pa šta ja to vidim??"
"Bukvalno si prelepaa!"
"Goriš mačkice"
Sara: Je l znate da li će doći i Nikola danas. Trebalo bi i njegovo društvo da bude večeras.
Anja: Sestro, stvarno ne znam. A ti se ono baš u njega...?
Sara: A bre, što da ne. Dopisivali smo se već. Znaš kad sam na story stavila DM, stisnuo je pa sam mu se javila. A posle toga sam okačila na story neku sliku iz izlaska i na to mi je odgovorio sa onom vatricom.
Milica: Au, pa ti nisi normalna. Svaki mesec drugi momak. Kako tako brzo menjaš ko ti se sviđa. Konstantin i ja smo u vezi već više od pola godine, oko 8 meseci...
Tamara: I svaki put je ljubomoran kad treba da izađeš sa nama, kad obučeš nešto što je po njegovom mišljenju prekratko... - šaljivo je započela nabrajanje
Milica blago pocrveni: hahahahah
Ja: Aaa nemojte mi Micu dirati
Ušle smo u klub. Prilično je puno. Svuda oko nas bilo je devojaka, zgodnih momaka, boja, zvukova, cigara, alkohola, ludila, verovatno i droge. Ove tri razdragane ludače otišle su da igraju, a Milica i ja smo ostale u separeu. Ja sam inače takva, više volim da posmatram, nego da učestvujem, mada kad me alkohol proradi, mogu i ja da ustanem.
Vidim da dosta momaka gleda u nas. Ne volim to često da priznajem sebi, ali ja sam jedna od poželjnijih devojaka u gradu jer sam netaknuta. Osećam njihove poglede na sebi. Osećam, takođe, da me neki od njih gledaju kao seksualni objekat. Ali jebiga, svakakvih ljudi ima.
Milica me ponudi cigarom.
Ja: "Ne mogu stvarno"
Milica: "A brate, kako hoćeš, više za mene" - slegne ramenima, kao uvređeno
"Malo si zamišljena ovih dana, da li je sve u redu?"
Ja: Ma da, naravno bre, malo sam napeta jer je kraj godine i sve to, ali ništa specijalno. - ispila sam već drugu čašu vodke.
Milica: Hoćeš malo napolje?
Ja: Da, može, upravo sam htela to da ti predložim.
Izlazile smo napolje, probijale se kroz masu, a ja sam imala osećaj da se gušim i hrlila sam napred ka svežem vazduhu.
Mislim da sam opsednuta profesorom koji radi u mojoj školi. Ne vidim nikoga osim njega, ne razmišljam ni o kom drugom osim o njemu, a jebeno može tata da mi bude. Nisam normalna. Podhitno moram da izbacim sve sulude ideje o njemu. Trebalo bi, kao i moje vršnjakinje, da nađem nekoga svojih godina. Da, tako će biti najbolje.
Milica i ja smo opet pričale o nekim nebitnim stvarima, nabacivala mi je neke momke, a meni se kao najlepši učinio neki Veljko. Milica me hrabrila.
"Nego, bre, je l' ti neko rekao nekad da si ti prava Mica Opasnica, Mica Zlobnica, šta god?"
Samo se smejala. Ušle smo unutra jer je postalo hladnjikavo. Milica je otišla do Sare i igrala u ritmu. A meni je preostalo da se približim Veljku. Ništa teško. Znam da sam mu se pre sviđala. Valjda ta osećanja još uvek traju. Upravo je sa svojim pajtosima. Polako mu se približavam. Uhvatila sam njegov pogled. Shvatio je. Ubrzo je njegova družina narkomana isparila zato što im je on to rekao. Zbog mene. Zbog MENE. ZBOG MENE!
Prišla sam mu.
"Hej" - rekla sam
"Ej, gde si. Šta ima?" - upitao me
"Ništa posebno. Kod tebe?"
"Pa ništa nisam imao, ali sada kada si ti došla imam sve." - podigao je blago obrvu
"Kakav kliše" - rekla sam uz smeh
"A otkud ti da mene tražiš? Treba ti nešto?"
Mislim, znamo se mi ovako iz viđenja, ali se nikada nismo družili.
"Treba mi samo da te bolje upoznam." - pogledala sam ga upitno, ali sam u sebi osećala blagi sram što sam direktna
Pokušao je da mi se približi. Pomilovao me rukom po obrazu. A zatim mi je rekao na uvo: "Naravno, nemam ništa protiv. Samo, nikad ne bih rekao da će se ovako desiti naš prvi susret. Neko ili nešto te nateralo?"
Mrzim ovu njegovu sumnjičavost, ali s druge strane ga opravdavam, jer kada si sa druge strane zakona i petljaš sa drogom, uvek moraš da budeš na oprezu. Mala nepažnja, i neko drugi će ti preuzeti tron.
"Ne, ne, samo, primetila sam da me duže vreme gledaš, a ja nemam problem s tim da priđem prva. Gledaj, prilično si zgodan...i lep" - otkud meni ovoliko hrabrosti?! Valjda vodka? 😂
"Uh, mala, šta ću ja sa tobom?" - opet mi je pričao na uvo. Naravno, trudio se da mu usne blago dodiruju moje uho, da me golica i da osetim trnce po vratu. - "Diže mi se na to što si otvorena. Volim takve, a ne sramežljive, one što se nećkaju"
Nisam bila spremna na ovako prljave stvari, bar ne u samom startu, ali dobro.
Posle smo izašli iz kluba. Šetali smo i pričali. A onda smo otišli iza nekog zida i malo se pohvatali tu iza ćoška, ali ništa strašno. Ljubili smo se. Pričao je šta bi mi radio. Videla sam da mu se baš diže na mene. A on nije znao koliko sam vlažna. Nadam se da nikad neće ni saznati, koliko me napalio samo uz pomoć reči. Šta bi tek bilo da smo na krevetu? Mada, vešto se trudim i trudiću se da to izbegnem. Nisam još spremna da izgubim nevinost. Ne znam, to mi je predstavlja takav strah, da mi nekad dođe lakše da me neko siluje i to mi uradi, nego da ja odaberem neku osobu, misleći da je najbolja na svetu i celog života sebe krivim jer sam pogrešila u izboru zato što sam sebe dala nekom ko me ne zaslužuje.
Da li sačinila grešku kada sam nehotice zastenjala? O ne... Brzo sam se presabrala.
"Veljko..., Veljko, molim te da prestanemo." - rekla sam između poljubaca iako mi je u dubini duše prijalo i htela sam da nastavi
"Volim kada govoriš moje ime. Iz tvojih usta to je tako posebno."
"Veljko, molim te" - molećivo sam rekla
Odmakao se od mene. Neko vreme smo proveli ćuteći. Kasnije smo pričali o nekim neobaveznim stvarima, a na rastsnku, on me poljubio. Našla sam se sa Tamarom, Anjom, Sarom i Milicom, koje su me čekale sa osmehom. Ali to je onaj osmeh iščekivanja. Znači žele da čuju detalje. Kada smo izašle, ispričala sam nešto u kratkim crtama. Preskočila sam deo kada smo se pohvatali. Nisam htela ni sama sebi da priznam, ali za to vreme zamišljala sam da me umesto njega ljubi profesor. Ne znam kako se to desilo, ali mi se činilo tako stvarno, kao da je to zaista on. Zašto vodka ovoliko meša prste u ono što je se ne tiče. Rekla sam samo da me on poljubio na rastanku i one su to smatrale slatkim.
Stigavši u stan, raspremila sam se, skinula šminku i razmišljala da li sam na pravi način odlučila da zaboravim zgodnog, ali oženjenog profesora fizičkog? Sa tim i sličnim mislima zaspala sam. Jutro je svakako pametnije od večeri.