profesor

p4

Poslednji dani škole
Kao i obično, zadnjih dana škole ništa se ne radi. Profesori nas puštaju sa časova. Namestila sam da opet ja pitam za loptu, ali tako da ne bude providno. Želela sam da ga vidim. Znam da je trebalo da ga zaboravim, ali nije u redu da iskorišćavam Veljka za te stvari. Kud puklo da puklo, biće moj.
Opet sam mu prišla i pitala ga na isti način. Rekao je da pođem za njim, ali je ovoga puta za njim pošao i jedan dečak koji je tražio loptu za fudbal. Pustila sam tog dečaka da ide ispred mene. Kada je on uzeo loptu i otišao, ja sam se približila profesoru. Osećala sam se sigurno i hrabro iz nekog razloga. Odlučila sam da pokušam. Ionako ide raspust, boli me uvo.
"Hvala Vam puno, Vi ste veoma dobri. Mi jedva čekamo da malo izađemo na vazduh. Ubija nas sedenje. Nadam se da Vam ne smetamo što se tiče održavanja časa?" Približila sam mu se koji korak i pogledala sam ga u oči. "Nadam se da to nije nešto na šta bi se, ne daj Bože, žalili direktoru ili izneli na veću."
"Nemojte se brinuti."
"Da li mi Vi to persirate ili govorite u množini?"
Zbunio se.
"Zaista nam znači kada imamo nekoga da me razume ovako kao Vi. Zaista ste posebni. Možda Vam se čini da Vas hvalim previše, ali ne, to ste jednostavno Vi, sve su to Vaši kvaliteti koje posedujete. Hvala što nam uvek izlazite u susret." - pričala sam neke nebuloze koje su mi prve padale na pamet. Dok sam mu to pričala sve više sam mu se približavala. Sagnula sam se blago i nežno ga pomazila po konturi lica gledavši ga u oči. Približavala sam se njegovim usnama. Sve sam bliže. Gotovo je, sada ga već osećam. Osećam njegove usne i osećam se spokojno. Iako sam drhtala u sebi, sada je kasno da se povučem. Cilj ne bira sredstva. Sada je moj, samo moj. Pribio me uz zid. Bukvalno sam ga osećala. Njegova ruka je lagano išla od moje noge, preko struka, ispod majice, uz stomak i zaustavila se na grudima. Drugom je krenuo prema mojoj zadnjici... Međutim, u jednom trenutku smo se naglo razdvojili. "Ovo što radimo je pogrešno. Iako Vam ne predajem i nikada Vam nisam predavao, ipak sam profesor u ovoj školi. Ne bismo trebali ovo da radimo."
Začuđeno me pitao kako sam mogla tako ishitreno da reagujem, na šta sam ja odgovorila da ne mogu da kontrolišem nagone svoga srca. Bio je vidno uznemiren. Nadam se da se neće žaliti na moje ponašanje nekom od svojih kolega. Uzela sam loptu i izašla napolje.

Profesor pov
Zašto li je to uradila? A opet nije da mi nije bilo lepo. Prilično sam zgodan za svoje godine, čak su me i pre spopadale učenice. Dobra je ova mala, samo, ne želim da imam probleme. Ali, njene usne, kosa i hrabrost, sve to me u jednom momentu opčinilo. Veštica, začarala me. I biće moja. 😈