Zajebantica I Jebač

4. Završetak Školske Godine

Predzadnji dan školske godine
Hana P.O.V.

-Danas zaključujemo ocjene.

Uh. Doosaadnoo.

-Možemo li raditi nešto zanimljivije? - upitam.

-Ne. Moramo zaključiti ocjene, Hana. Ovo nam je zadnji sat jer sutra idete na Bundek.

Zakolutam očima.

-I? Zaključivanje ocjena traje 10 minuta. Što kasnije?

-Napravili smo svo gradivo pa idemo van.

-Jjjeeeeejjjj! Idemo van! - netko je viknuo iz zadnjih redova.

-Smirite se. Dajte da zaključimo ocjene.

Sljedeći dan

Napokon! Zadnji dan škole!

Arrivederci, budale, kreteni, idioti, debili i glupani! Seronje, zajebanti, jebači, ekstremne darkerice, kurve, sjebane prijateljice, ekstremisti, svi!

Goodbye! Au revoir! Adios! Adeus! Verabschiedung! Doviđenja, školo! Zbogom usranim profesorima! Vidimo se nikada više! 

Razrednici i ostalim profesorima smo poklonili darove zahvale. Išli smo na Bundek. Jeli tortu i pizze i pili Coca Colu. Zabavljali se i ludirali. Oprostili se s profama i profačima. Izgrlili i izljubili. Izoproštavali. Rekli si Zbogom ili Doviđenja. Nauživali.

Uz sva sranja kojima je mjesto radnje bilo u školi, a likovi učenici, meni će sve ovo svejedno nedostajati.

Učenici, profesori, nastava, škola, odgovaranje profesorima, prekori, dosada na satu, malo učenja (čisto da učim). Mrzim sve to, ali će mi nedostajati.

I kada sam izašla iz škole i krenula doma, tek sam tada to shvatila.

Znači to je to. Završila sam školsku godinu, osmi razred i uz to osnovnu školu. Čudan je to osjećaj. Sreća i tuga istovremeno. Olakšanje. Nostalgija. Svega po malo.

Dogovorila sam se sa Nikolinom da to odemo proslaviti. Kada sam došla do slastičarnice, dobila sam poruku.

Niki(Nikolina): Paolo
jr otisao ko zna gdjr i
ja moran ostati doms
i cistiti i takva seanja

Ja: Aaa, ok, stets.😢

Niki: Budemo onda
sutra. 😊

Ja: OK Vidimo se Bok

Niki: Vidimo se. Bok.

Nazovem Miru i Maru. Ne javljaju se pa pošaljem poruku.

Ja: Hoćete proslaviti kraj
školske godine?

Za 5 minuta se jave.

Mara: Može za pola sata
samo nakratko.

Mira: Ja ne mogu. Imam
spoj s Paolom. Znate to.

Joj, da. Mira ima spoj s Paolom.

Ja: Joj da. 🤦‍♀️Totalno sam
zaboravila. Mara onda ti i 
ja za 30 min na 
dogovorenom mjestu?

Mara: Može. Vidimo se.

Mira: Zabavite se.

Ja: I ti isto. Uživaj. Sretno
ti na spoju.

Blizanke i ja imamo mjesto koje smo dogovorile na kojem se nalazimo ako se ne dogovorimo drugačije.

Kada sam došla u kafić, naše dogovoreno mesto, sjela sam i čekala 20-ak minuta dok Mara nije došla.

-Bok.

-Bok.

Naručimo sokove i sladoled. Pričale smo i slavile završetak duge i naporne školske godine, osmog razreda i osnovne škole. Napokon.

-Napokon smo gotove.

-Da. Nema više raznoraznih glupih budala. - kažem.

-Ni usranih profa i profača.

-Ni ludih luđaka.

-Ni fuckboyeva koji 'oće pojebati svaku curu na putu.

-Ti si se zaljubila u jednog. - primjetim.

-Hhee-eejj! On je drugačiji! Ok, neće više biti gađanja gumicama.

-Ni olovkama.

-Ni papirićima.

-Ni sličnih gluposti.

Tako smo se smijale u tih sat i pol da me je zabolio trbuh i onda je Mara morala doma da ode s roditeljima u dom posjetiti baku i djeda.

Došla sam doma, spakirala par potrebnih stvari i krenula u Travno, opet busom. Nisam ni mislila čekati tatu. Ionako neće doći. Zadnjih dobrih 5 mjeseci ne dolazi. Rekla sam mami, a ona je rekla da ju boli jebena kurčina.

Došla sam do Travnog, otišla do tatine zgrade i pozvonila. Čekala sam da mi otvori.

Prije sam imala ključeve, ali mi ih je uzeo nakon što sam upala u stan dok je bio sa jednom od svojih fufica. Na podu. I oboje su bili samo u doljnjem rublju. Bilo je očito što su htjeli napraviti.

Taj prizor nikad neću zaboraviti. Smijala sam se cijelu večer, a tata me je htio ubiti pogledom. Fufa je otišla čim se obukla. Nikad je više nisam vidjela.

-Hana, možeš se vratiti od tamo gdje si došla.

-Rekao si mi odi u pićku materinu na pristojan način. To je vrlo... Nepotrebno, neprimjereno i neprikladano. I nezrelo od tebe.

-Da, jesam. Rekao sam ti odi u pićku materinu na pristojan način.

-Ja nikamo ne idem. Moram biti kod tebe inače i ti i mama morate dati puno para državi, a ja to ne želim jer ćete me zaklati. A vi ne želite izgubiti lovu, pa...

-Uđi.

-Ni meni nije baš pretjerano drago što sam ovdje kao ni tebi, znaš.

-Samo uđi.

-Ulazim.

Znala sam da je tata namrgođen u stanu. Jedva ga čekam vidjeti. Kada je namrgođen je tako smiješan! 🤣🤣🤣

Volim ga živcirati. Kad se naljuti, izgleda presmiješno!

---------------------------------------------------------

Ovo je poglavlje malo kraće pa će zato sljedeće biti duže. Nema ni previše radnje, ali morala sam napraviti ovakvo poglavlje da nastavak priče ima smisla.