Slowly Drowning

6. deo

"Ljudi.." zaprepašćeno sam pogledala u njih dvoje,pa zatim u pismo,pa ponovo u njih.

"Zar mislite da je ovo..."

Martin.

Pogledala sam u Juliju.

"Kako on zna moju adresu? Kako on dođavola uopšte zna da ga mi tražimo? Kako.."
Prekinuo me je Isaac započinjući novu,ne tako dobru rečenicu.

"On je i pre to radio. Da..to je bio njegov 'fazon'. Uvek je znao ako ga neko prati,ili ako ga neko posmatra ili pokušava da sazna nešto o njemu. Ne znam kako...šalje upozoravajuća pisma kao ovo,i natera ljude da jednostavno prestanu tragati za njim jer je on ipak serijski ubica i želi da se što manje zna o njemu."

"Ali,kako ti znaš da je on slao drugima pisma? Mislim,shvatam da si advokat i da znaš sve,ali kako si saznao to?" njegov pogled koji je gledao na dole se uzdigao ka meni i Juliji.

"Ljudi su dolazili u policiju sa raznim pritužbama na njega i ko god je hteo nešto da sazna o njemu on bi mu poslao preteće pismo i to bi ljudi donosili kod nas. Primetili smo to kod većine koji su došli da se žale i shvatili da je to to što on radi. Zapreti ljudima i oni prestanu."

"Znači...sada kada smo dobili to pismo on očekuje da prestanemo da tragamo za njim? Gadno se prevario"

Uglavnom smo Isaac i ja pričali. Julia je samo sedela pored mene i ćutala. Izgledala je kao da je nešto upravo shvatila ili slično..trgla sam ju laktom.

"Hej,zemlja zove Juliju. Jesi okej?"

"A,ma da jesam,nego upravo sam se setila da moram do prodavnice,ponestalo nam je mleka." neki mali,kratak osmeh joj se pojavio na licu dok je izlazila iz sobe. Ne znam više šta se dešava s njom..

"Isaac,jel tebi nešto pričala?"

"Ha? Šta bi mi pričala?"

"Pa ne znam,samo vidim da je povučena od početka svega ovoga"

"Ne,nije,ali i ja sam primetio to. Kada bih joj prišao da je poljubim,ona bi se odmakla od mene. Ne znam. A ovo pismo.."Tim Isette,jer su jednostavno lepši par" ma daj čoveče,kakvu još budalaštinu nećeš napisati" podsmevao se,a ja..meni je i jeste a i nije bilo smešno.

"Da,stvarno..mislim,koliki moron moraš biti da napišeš to? To je to!"
Shvatila sam.

"Šta,šta je bilo?"

"Shvatila sam zašto se Julia ponaša ovako. Kada nas je videla u kuhinji.video si da je bila ljubomorna,zar ne? I sad,kada je ušla u sobu i zatekla nas..zar ne vidiš? Ona misli da među nama ima nešto,a nema. I već sam joj rekla to,ali ona nastavlja da ljubomoriše."
Isaac se zagledao u mene.

"Mislim da si u pravu. Stresira se zbog gluposti. Mada,ne verujem da je samo to u pitanju..radim posao advokata već dugo,znam kako se ljudi ponašaju kada urade nešto loše."

"Pa divno. Sad imamo dva problema da rešimo. Samo nam je to trebalo."

"Hej..moram da te pitam nešto"
Kako je uzimao pismo iz moje ruke,tako su nam se šake dodirnule. Telom mi je prošao neki čudan,ali lep osećaj. Nešto što..nikad ranije nisam osetila.
Uzeo ga je i stavio na stolčić.
Jedva sam progovorila.

"Um,da,da pitaj slobodno" sklonio je ruku sa moje i stavio do tela.

"Da li si ikada razmišljala o nesreći koja je zadesila tvoju porodicu? Jesi li ikad razmišljala šta bi mogla uraditi da si znala da će se to desiti,da bi mogla svašta promeniti samo da ne dođe to toga? Verovatno jesi ali.."

"Da. Jesam. Mnogo puta. I bila bih mirna da sam bila mala kada se to desilo pa da kažem 'ajde,nisi mogla učiniti ništa,ipak si ti još bila mala', nego sam ja tad imala 19 godina čoveče. Mogla sam štošta promeniti da sam znala. A što je najgore od svega,ja sam kriva za nesreću."
Isaac je čudno pogledao u mene.

"Pa..taj dan,nagovarala sam mamu i tatu da me odvezu do drugarice,nedaleko odavde jer je moj auti bio pokvaren. Pristali su,krenuli smo i desilo se šta se desilo. Da,krivim sebe za sve to. Jer i jesam kriva. Da nisam taj dan išla kod drugarice,ništa se ne bi loše desilo i..." iz očiju su polako počele padati kristalne suze. "moja porodica bi još bila ovde,samnom,živa. Sve što želim je da mogu nekako da se vratim u prošlost i ispravim svoje greške."

Na Isaacovom licu se videlo da mu je stvarno žao. Približio mi se i čvrsto zagrlio. Taj osećaj da imam nekoga ko je tu za mene u najtežim trenutcima mi je prijao. Kada su mi roditelji i sestra umrli,imala sam samo Juliju,ali na kratko. Ubrzo se odselila u London. Ostala sam sama,nisam imala ni prijatelja,ni podršku koja bi me ohrabrila u tako teškim trenutcima. I sada,nakon toliko vremena,on me je zagrlio snažno i zahvalna sam mu na tome.
Šapnuo mi je na uho kako je sve uredu.

"Isplači se. Bolje tako nego da držiš sve u sebi."

Neverovatno,ali plakala sam na Isaacovom ramenu dugo vremena. Pričala sam mu o svim problemima koji me muče i on je sedeo pokraj mene i pažljivo slušao.