Seti me se jednog dana

9. deo

"Šaljem ti avionsku kartu i dolaziš sutra ujutru kod mene, znaš da si mi sada potrebna a i tebi je potreban odmor od svega" govorim na video poziv mojoj najboljim drugarici Nataši sa kojom se družim još od prvog srednje.
"Dobro ali da mi obećaš da ćemo se provoditi a ne momente u kojima ne radiš provoditi u tvojim suzama i kukanju" Nataša je uvek bila takva, jednostavno je nije pogadjalo šta joj se dešava sa nekim dečkom dok sam ja plakala za svaku sitnicu jer sam preosetljiva ličnost, često sam joj se divila kako može tako i nikada nisam mogla to da naučim od nje.
"Dobro obećavam ti, ako ne budem preumorna" verovali ili ne, od voditeljskog posla se zaista može umoriti, mada opet smatram da je do toga što dnevno imam po četiri utakmice koje trebam da vodim, ali to je ipak nešto što volim i što sam izabrala.

Dan mi je prošao brzo, danas sam vodila samo dve utakmice, druge dve je vodio moj stariji kolega kako bi bili jednako uposleni i kako bih ja mogla da se spremim za Natašin dolazak.
Iskreno mislim da će mi previše pomoći kada dodjem.
Otišla sam da se otuširam i odlučila da ću večeras sebi da olakšam i odem do obližnjeg kluba, alkohol nije rešenje ali bi večeras mogao da pomogne. Oblačim crni kombinezon i štikle, te se zaputim na večeru u restoran hotela.

A u liftu iznenadjenje - Gvardiol i Vlahović na istom mestu. "Dobro veče momci" nasmejem se i okrenem se prema ogledalu da pogledam da li sam sigurno zadovoljna svojoj šminkom, "Dobro veče" odgovaraju u isti glas.
"Gde si krenula tako sredjena?" upita me Dušan dok me odmerava "U klub, provodi mi se" kažem te se nasmejem i pogledam ga "Pa ako ćeš ići tako zategnuta i sama ne znam kako ćeš se odbraniti od udvarača" u razgovor de ubacuje i Joško a ja se nasmejem "Trpim ih i na poslu tako da je ovo sve okej" izadjem iz lifta i pustim korak ispred njih kako bih sprečila dalje neprijatnosti.

Jela sam na brzinu i zaputila sam se u obližnji klub koji je već u 22h bio krcat. Kako sam bila sama, sela sam za šank, pila viski i palila skoro pa cigaretu za cigaretom.
Iskreno, nedostaje mi da veče provedem pored Dušana satima pričajući o svim mogućim temama ali možda je i bolje da se na neko vreme udaljimo. Bojim se da ću ga povrediti i ako sam svesna da to radim u nameri da do toga ne dodje, teško mi je.

Alkohol me je brzo uhvatio sebi i u tom trenutku sam znala da je ovo greška jer nisam razmišljala o tome kako ću doći do hotela u ovakvom izdanju. Ustala sam, šetala kroz klub a onda me je blizu ulaza neko zgrabio za struk i pribio uz sebe, neko koga je odao parfem - Dušan.
"Znao sam da ćeš završiti ovakva" govori mi i pod ruku me izvodi iz kluba "Ma nije mi ništa" odgovaram mu i u sekundi u kom izadjem na svež vazduh shvatim da sam zapravo jako pijana.
"Moram ovako, bolje da te neko vidi ovako nego da te vidi kako pijana teturaš" diže me u naručje i unosi u taksi, govori ime hotela taksisti a ja mu se u ludilu alkohola približim i sednem u krilo.
"Drago mi je što si me našao" govorim mu tiho dok smo na par centimetara jedno od drugog "I meni je" izgovori pa me pogleda u usne i pogled vrati na moje oči, te mi prodje rukom kroz kosu. To je to, moram da ga poljubim su bile poslednje misli u mojoj glavi i već nakon par sekundi smo se ljubili kao da smo sami na svetu a ne u taksiju sa potpunim strancem koji bi ovo mogao itekako da unovči samo da napravi dokaz i okrene broj koje god redakcije novina.