"Bese davno. Imali smo mi tada 16 godina. Nisam ni znao da je takva devojka imala na nasem ostrvu, a i kako bih mogo da znam niti sam ja izlazio sa plantaze niti je ona sa njene. Tada videti zenu sa kovrdjavom kosom bila je nagrada. A kad se zavrsilo vreme radjanja ostrvo je resilo da napravi igranku. Ja iskreno nisam ni hteo da radim te veceri sam bio preumoran, jer smo tog dana imali previse posla. No ubedili su me, oni su odmah krenuli da jure devojke i odvukli me pre nego sto sam i primetio do grupe devojaka. Koju god vidis lepsa od predhonde i oni vec poludeli. Ali ja onako umoran cim sam video da je paznja zaokupirana svima iskradem se i pobegnem od njih. Ima jedno staro drvo u nasoj plantazi, sada ce biti staro i preko 200 godina, dugo zivi. Na to drvo sam uvek voleo da sedim kada bezim od ostatka sveta. Sada je na sredini plantaze, a tada je bilo na samom kraju, poslednji red na samom dnu plantaze. Dodjem ja do njega a bila neka paklena vrucina te noci, em vruce, em sparno. No neki vrag mi nikako nije dao te noci da se popnem na drvo kao i obicno i ostanem dole. Seo sam pored i navalio se na njega. A posle njega ima jos malo zemlje i posle litica sa koje sam znao i da skacem, ali i lep pogled na zvezde. Zageldao se ja i ne vidim nista, a tek da cujem. No pade mi nesto na glavu pa zamalo da skocim kao oparen. Rekoh sebi, ma budi musko. Podignem ja pogled navise spreman da vidim sve osim onoga sto sam video. Sedi devojka na drvo ljusti nar i baca nanize uzivajuci u svakom zrnu. Kosa rasuta po ramenima, a onda je sklanja svaki minut rukom, letnja haljina oko njeih nogu visi niz drvo. Gledam i ne verujem sto vidim, prvo sam mislio cini mi se. Mesecina slabo vidim, ali ne. Dune malo vetar, pomeri joj kosu, zatalasa haljinu i uzdrma grane. Mesecina dodje do njenog lica obasjavajuci ga, a ja stao kao zakopan i nema, nemam daha ni malo. Toliko drveca oko mene a ja nemam vazduha da disem. Gledam, ne trepcem. I rodjen patrav"- odmahne malo rukom pa nastavi svoju melodnicu pricu- "Padnem direkto na zadnjicu, pravac na granu. Grana pukne a ona se uplasi, verovatno da ni ona kao ni ja nije ocekivala da ce videti nekoga tu tada izgubi ravnotezu i krene da pada. Pozurim ali nedovoljno spretan samo se ispruzim ispod nje, pa ona padne direktno na mene. Pukle meni pola koske, ali ko ce da se zeli kada mu takva devojka sedi na stomak. Nekim cudom ni ja, kojem sve iste, koga zanima samo nar pa to ti je. Gleda u mene iznenadjeno kao i ja u nju. I vidim spsuti se malo gledajuci me direkto u oci, a ja se skamenio. Glavom mi prolazi, nema tebi spasa druze. Kako se spustila njene kovrdje se rasuju sa svih strana. Kada zbog njenih kovrdja nestane osvetljena priblizi se ona meni jos malo. I tad moja prokleta ruka se pomeri. Pomeri se i pomeri njene kovrdje samo da joj jos gledam lice. Kazem vam prokleta ruka, vrati nju u stvarnost pa kao oparena se ispravi i pomeri sa mene i sedne pored. A kad sam cuo glas zavrsio sam svoju karijeru"- kada je krenuo da prica gledao je u sve nas, dok sada gleda samo u baku
"Komentarise ona moje oci, no ne razumem ja nju vec samo slusam glas i gledam je. Probusih se tek kad sam osetio njene hladne prste blizu svojih ociju. Gledam i ja u njene i vidim da se i sama iznenadila kada je shvatila sta je uradila. Ona skloni ruku i ustane a ja za njom osmah. Pogledamo se i ni reci ni jedan, okrenemo se i svako na svoju stranu, bez da znamo ko smo ili sta smo. Posao gotovo i ne znam sta cu sa sobom. Razboleo sam se od ceznje, a nikako da skupim hrabrost da je vidim. Nisam vam ja nju sreo godinu dana, srce me boli ubija me, no ko sme da kaze. Cutis i radis sta moras. Opet organizovali zurku posle perioda radjanja, drugovi me zovu da idemo opet a ja da ne cujem. Tog jutra mi rekli da ce da me zene, da odbijem ne smem, a zelim samo nju. Pa bar samo da je vidim jos jednom, pa i da umem. Otkazem ja drugarima i pobegnem na plantazu. Dodjem do drveta i gledam gore trazeci je, kako sam samo tada hteo da skacem kad sam video da sedi na drvetu. Iako je nisam video godinu dana, niti jos glas cuo, znao sam da je ona cak iako joj je glava bila spustena i lice joj se nije videlo. Popnem se ja na ono drvo odlucan na istu granu kao i ona. Govorim sebi, ne budi kukavica i ovaj put, ovo ti je poslednji put da je vidis kao momak. Sklonim ja njene ruke i pogledam je u oci, a one crvene od plakanja. Da je neko znao gde mi je glava umesto mene tada. Sputsim ja ruke na njene obraze i krenem da kupim suze ali one teku li teku. Da mi je znati da li sam bio normalan, spustim ja ruke na nazad na njene, dok usne nadju put do njenih. Kada tada nisam pao sa drveta u zivotu nikada necu. Kada smo se odvojili opalila ona meni takav samar da sam ga pamtio dugo, ni otac me u zivotu tako udario nije. Gledam ja u nju i ne verujem sta sam u radila a glavom mi odzvanja njene reci. 'Sutra me upoznaju sa momkom za koga me udaju'. Sledeceg trena ona je bila dole, a ubrzo je vise nisam video. Navalio se ja na ono drvo i pitam sebe sto nisam pao i odmah umro. Kada sam stigao kuci samo sam legao u krevet kao mrtav. Sutradan zovu oni mene a ja ni da cujem. Cak mi je i otac upao u sobu i krenuo da se dere na mene ali ni to ne pomaze. A onda saopstava on meni da ako ne ustanem odmah ubice me, kaze zena mi uskoro stize u kucu da je upoznam a ja u krevet. Ustanem vec mrtav, bez da me on ubije. Gledam oko sebe i kuca mi se cini stranom, vrata kuce se otvaraju i svi galame, dnevna krene da se puni, a ja niti vidim, niti cujem. No kad se svi oni pomere i vidim nju i srce mi stane. Gleda ona u mene gledam ja u nju, ne disemo ne trepcemo. Nasi nisu primetili nista, ni jedan pogled izmadju nas koje smo razumeli smo mi. Jedino sto sam cuo od razgovora starijih jeste da je brak izmedju nas sklopljen i to je bio kraj. Ja skocio od srce sa kreveta i svi pogledaju u mene, a ona krene da me strelja pogledom. Otac je ocekivoa da cu krenui da se bunim ali kada je video da ne planiram odahne. A nikad srecniji kada sam cuo da mi je ona buduca zena"- zavrsi svoju pricu deka
"Ja se i dalje pitama kako mene majka nije provalila tada. Celu godinu ja nisma bila ja, izludeo me je"- nadoveze se i baka- "A sada svi u krevet. Kasno je a sutra se svi budimo ranije. Odmah"- uozbilji se odmah i pogleda u sve nas koji se smeskamo jer se uzivela u pricu
Nakon njenih reci svi skocimo na noge i svako krene na svoju stranu. Udjem u kucu i samo udjem u pizamu, operem zube pa odamh u krevet. Ocekivala sam da cu se odmah uspavati ali nista od toga. Glavom mi se vrti hladni braonokosi momak. Njeogve slike mi izalaze ispred ociju i kada su otvorene i kada ih zatvorim. Iz nekog razloga ljutnja mi se razlije telom. Kako se usudjuje da jednog dana prosto dodje i trazi od nas da prodamo najvredine sto imamo. Samo se okrenem na drugu stranu pokusavajuci da se uspavam
YOU ARE READING
STRANAC- Na plantazi nara
RomancePrva knjiga u serijalu STRANAC Koliko je potrebno da se zivot ljudi na jednom ostvu poremeti? Jedan stranac sa namerom da kupi ostrvo i velikom kolicinom novca? Ili ipak ne? Da li je snaga ljudi koji zive na ostvu dovoljno jaka da sacuvaju svoje ost...