"Lucija pozuri. Zovem te vec treci put zakasnicemo"- vikne Nevena na mene
"Idem, idem. Nije kao da ste vi te koje se spremaju vec sat vrmena"- dodam sarkasticno popravljajuci joj kosu
Odmerim ostale dve i vidim da su skroz u redu pa uzmem novcanik i telefon i ubacim ih u zadnje dzepove pa krenem ka vratima
"Ostala trojica su vec otisi tako da cemo mesto imati sigurno"- dodam
"Dobro je"
Karla se okrene oko svoje ose gledajuci se u ogledalo a onda se siroko nasmeje. Ta mala koju jos ne zanimaju momci se ovoliko trudi? Oh boze sta li je taj Dante ucinio
Izadjemo iz kuce pa krenemo ka centru ostrva gde se odrzavaju zurke kao i okupljanja. Cim krocim ovde shvatim da sma upala u drugu dimenziju. Sve devojke su sredjene i vise nego ove tri iza mene. Ne secam se kada su se poslednji put sve odjednom trudile ovoliko
Lukas nas opazi prvi i podigne nam ruku pokazujuci da dodjemo do njega. U pravu su pronasli su pravo mesto. Usred ostrva nalazi se vece prostranstvo gde je jedan deo udubljen za 5 stepenika na kojima se moze sedeti, u udubljenom delu se igra i izvode predstave dok se na normalnoj povrsini nalaze tezge sa raznom hranom i kaficima. Dok je sve veoma lepo ukraseno
Spustimo se niz stepenice i dodjemo do prve kod njih. Momci su se okretali za nama a i pokoja devojka odmeravajuci nas
"Vidi ti nju"- ustane Lukas i zagrli me
"Vrucina je prevelika"- krenem da se zalim kada mu uzvratim zagrljaj
"Jeste. Veceras ce biti ludo"- doda kada se pozdravi sa Nevenom i Karlom
Dok se za to vreme Nikol pozdravi se ostalom dvojicmo jer se nije pozdravila kada je dosla
"Veceras su izasli svi ukljucujci i starije pa nismo uspeli da sacuvamo cetri vec samo 3 mesta"- ubaci se Mihael sa rukom na vratu
"U redu je. Moram da pricam sa dekom nesto, kada se vratim sigurno ce imati slobodnog mesta"
"Vrati se brzo"
Klimnem glavom i krenem ka njima. Svi su izasli ali ni kod njih nema mesta
"Lucija"- prva me ugleda baka i nasmeje se
"Jedina si od devojaka koja se nije spremila"- prokomentarise kada me odmeri
"Bako znas da mene nesto i ne zanimaju momci. Nemam ja vremena za njih"
"Oh dete moje"- odmahne glavom
"Lucija sedi ovde"- ustane cika Nik
"Ne mora sedi ti"- krenem ali me prekine
"Idem da kupim nesto, sedi slobodno"
Klimnem glavom i sednem na njegovo mesto izmedju deke i strine
"Cujem da je kupac danas navracao na tvoju plantazu"- krene deka
"Da. Dosao je da kupi kilogram nara"- odgovorim
"Cuo sam i da mu nisi naplatila"- kada kaze to svi se okrenu i pogledaju u mene
"Nisam. Htela sam da pricam sa tobom u vezi toga. Ocekivala sam da ces da cujev ali sam htela da ja budem ta koja ce da ti kaze. Kada je pitao koliko odgovorila sam mu da kada je on u pitanju nije potrebno da plati"
Klimne glavom i vrati pogled na i dalje prazni krug a onda posle nekoliko trenutaka tisine doda
"U pravu si dete moje. Dobro si mu rekla"- pogleda me u oci i kada vidim odobrenje i potvrdjivanje njegovih reci nasmejem se i klimnem glavom
VOCÊ ESTÁ LENDO
STRANAC- Na plantazi nara
RomancePrva knjiga u serijalu STRANAC Koliko je potrebno da se zivot ljudi na jednom ostvu poremeti? Jedan stranac sa namerom da kupi ostrvo i velikom kolicinom novca? Ili ipak ne? Da li je snaga ljudi koji zive na ostvu dovoljno jaka da sacuvaju svoje ost...