"Dobro sada jos da prebacimo sve na luku"- kazem kada sidjem sa merdavina
"Mi smo nase prebacili vec. Dok su Gerta i Monika spremale rucak mi smo prebacili sve na luku. Evo ti kljucevi, ne znam kako nas nisa cula, kraktor je kod kucice"- kaze stric Skay bacajuci mi kljuceve
"Vazi"
Uzmem jednu korpu i krenem, dok Tony, Mihael i Lukas pokupe po dve i krenu zamnom. Kao sto je sto je i stric Skay rekao traktor je tu. Te korpe ubacimo odmah u prikolicu a onda mi pomognu da prebacim i ostale iz kucice
"Oces ti da vozis ili ja?"- pita me Tony
"Ja cu"- kazem i krenem odmah ka stolici
Popnem se i pokrenem motor ali me Lukas prekine
"Lucija ovde imas jos jednu korpu"- pokaze na kucicu
"Znam, tu sma ostavila da spremim kolace. Zapravo svakako na kraju idemo kuci, stavi je gde stojite"- viknem nazad zbog buke
Klimne glavom i postavi ga gde ostala devojica vec stoje pa sedne pored njih. Kad se popne i on krenem. Traktor je u mom vlasnistvu, ali ga koriste i ostali. Prosto je oduvek tako, prvo me nisu postali da vozim ja i uvek bi umesto mene vozio cika ali sada mogu i ja
Prodjemo pored vise kuce i sve nam podignu ruke kada nas vide uz osmeh. Stanem u liniju i sacekam da svi ispred mene istovare svoje korpe
"Hej Lucija. Gotova za danas?"- pojavi se dekica koji zivi na samoj obali i jako je dobar
"Da. Imala sam malo manje posla, naravo imala sam i veliku pomoc. Stigla sam taman na vreme da predam robu"- odgovorim uzvracajuci mu osmeh
"Ti si stvarno najvrednije dete na ostrvu"- doda sa osmehom odaljavajuci se ka svom sinu koji isotovara korpe
Kolona se smanjivala ispred nas a povecavala iza
"Umorna?"- pita Mihael kada krenem napred i dodje red na nas
"Iskreno jesam. Ali vise je do toga da jedva cekam da spemim kolace"- odgovorim glasnije jer sam krenula napred
"Lucija"- nasmeje se vlasnik broda kada me ugleda
"Hej Jery"- nasmejem se
Ugasim motor i skocim dole kod njega
"Kako si?"- pitam pruzajuci mu ruku
"Odlicno. Kako si ti?"
"Nikad bolje. Cujem da se sve prodalo"- pokazem glavom na brod iza njega
"Jeste"- klimne glavom
Otvori torbu i izvadi kovertu sa mojim imenom
"Ovo je tvoje. Jedna je od najdebljih 4"- drugi deo doda tise i namigne mi
"Hvala"- nasmejem se i ja njemu sioko
Momci su vec krenuli da istovaraju korpe pa im i ja pomognem
"Ovaj put imas manje zar ne?"- pitam kada izmeri sve
"Da. Ova nedelja mi je jaka, kada dodjes sledeci put trebala bih da imam dosta"
"Nadam se tome. Nar sa tvoje plantaze se proda prvi"- doda
"Nije bas tako. Ima i drugih koji imaju veoma dobre plodove"
"Jeste. Da se ne razumemo pogresno, sav nar sa ovog ostrva je neverovatno dobar"
"Znam. Slazem se sa time. Da ti ne zadrzavam red"
Klimne glavom uz omeh. Krenem da vracam korpe nazad
"Sta je sa ovom?"- pita Jery kada ugleda punu korpu
"Oh, planirala sam da napravim kolace. Kada dodjes sledeci put spremicu i za tebe"
ŞİMDİ OKUDUĞUN
STRANAC- Na plantazi nara
RomantizmPrva knjiga u serijalu STRANAC Koliko je potrebno da se zivot ljudi na jednom ostvu poremeti? Jedan stranac sa namerom da kupi ostrvo i velikom kolicinom novca? Ili ipak ne? Da li je snaga ljudi koji zive na ostvu dovoljno jaka da sacuvaju svoje ost...