STRANAC- Na plantazi nara

6 DEO

"Nadam se da nije problem sto sam seo ovde? Mogu da se pomerim ako je problem"- progovori

Ovo je prvi put da cujem da izgovara dve recenice odjenom. Mada uvek ga vidim sa Scottom koji prica umesto njega

"U redu je"- kazem tise zbog zmaraca koji ni ovaj put nisu propustili priliku da prodju mojim telom

Nastavim pogledom da ih trazim i kada ih nadjem nasmejem se siroko

"Koga trazis?"- pita i neocekivano njegova glava se nadje blizu mojoj

Ali nije kriv on vec ja koja pokusava da ih ne izgubi iz vida

"Baku i deku. Pogledaj ih samo. Koliko ljubavi mozes da vidis gledajucih ih, cak iako su zajedno toliko dugo"- jezik mi se razveze bez da primetim

Prebacim pogled na njega kada shvatim sta sam sve rekla dok se on samo nasmeje. Wow ovo definitivno nije najlepsi osmeh koji sam videla. Vec najseksipilniji osmeh koji sam videla, taj osmeh treba zabraniti. Odmah okrenem glavu jer sam sada sigurno crvena kao rak. Koliko godina on uopste ima

Pogledam ponovo krisom u njega i vidim da gleda u ostale koji igraju ali sada bez osmeha. Ako je takav kada se nasmeje na neke reci kakav je kada se iskreno smeje?

Izdahnem i ustanem pa on prebaci pogled na mene

"Igraces?"- pita tise

"Ne idem kuci. Umorna sam, previse je vruce. A sutra opet moram da ustanem ranije"- odgovorim jednako tiho

Muzika je glasna, a galama velika, da mi je samo znati kako mozemo da se razumemo

"Mogu li da ti pravim drustvo?"- nisam sigurna da sam ga dobro cula pa mu se priblizim i nastavim na njegovo uvo

"Sta?"

"Mogu li da ti pravim drustvo?"- znaci i prvi put sam ga cula dobro

Udaljim se i klimnem glavom. Omdah ustane i krene pored mene. Kada se popnemo gore pogledam sve redom i krenem ka jednoj od tezgi

"Lucija"- nasmeje se Berta kada me vidi

Zena koja radi ovde, jako prijatna

"Hej Berta"- uzvratim joj osmeh

"Sta kupujes veceras?"

"Trebaju mi neki zacini. Vratice se kasno i sutra ce sigurno biti previse umorno da rade"

Ona se nasmeje i stavi ispred mene ono sto obicno uzimam nakon zurki. Izvadim novac i platim a onda mi za oko zapadne lizalica pa uzmem i nju ali pre nego platim Dante pruzi novac

"Dozvolimi da se ovako iskupim za jutros"

Nesigurno klimnem glavom pa on plati lizalicu umesto mene. Uzmem kesu i krenem nazad ka kuci dok on opet nastavi pored mene

"Neces se javiti suprugu?"- pita odjednom kada smo vec bili dovoljno daleko da se muzika slabo cuje

"Suprug?"- pitam okrecuci se ka njemu

"Momak sa kojim si igrala na pocetku. Nisam ocekivao da ces biti tako slobodna da on ostane sa drugom devojkom i nastavi da igra"

Oh, vidi ti to pa on je zaprvo pricljiv

"Tony mi nije suprug"

"Kako onda?"

Izdahnem

"Tony je samo moj najbolji drug. Njegovi su meni kao porodica"- pojasnim

"Shvatam"

Tek sada primecujem da kada sam pored njega pricam mnogo tise, kao i on sam

"Odakle tebi da mi je suprug?"- ne izdrzim da pitam