STRANAC- Na plantazi nara

UVOD

"Lucija"- vikne pozati glas ima mene

"Hej"- okrenem se uz osmeh koji dobijem nazad

"Dosao sam da ti pomognem"- krene ka meni

"Vec ste gotovi?"- pitam vrativsi pogled na drvo ispred sebe

"Nismo, ali smo blizu kraju pa zelim da ti pomognem. Tesko je da radis sve sama"- dodje do mene i pokupi moju korpu

"Hvala. Ali znas da imamo dogovor, prvo sredis svoju plantazu a onda mozes da pomognes meni ako nisi umoran"- kazem ozbiljno silazeci niz merdavine

"Znam, znam. Ali njih je 9 bez mene mogu da zavrse sami"

Spusti korpu pored, saopstavajuci mi sa velikim osmehom

"Hvala ti"- sada se nasmejem i uzmem sledecu praznu korpu dok on pokupi merdavine

Spusti ih ispred sledeceg drveta i ne dozvoli mi da se popnem

"Ja cu sakupiti ove gore ti mozes da se pobrines za donje"- pokaze na nize polodove

Okacim korpu na klin zakucan u merdavine, da nam oboma bude lakse da ih stavlajmo. Krenem da berem plodove spustajuci ih pazljivo u korpu

"Svakog puta kada vidim kako ih pazljivo spustas iznova se zapitam odakle ti tolika ljubav"

Okrenem se ka njemu ali on ne gleda u mene vec bere dalje proveravajuci svaki plod redom. Nasmejem se i vratim pogled na drvo

"Ne znam. Verovatno kao i svima na ovom ostrvu. Od rodjenja smo okruzeni narom. Prvo sto pijemo posle mleka je sok od nara. Valjda je normalno da ga volim"

"Verovatno si u pravu. No meni je fascinantno kako se ni starijima ne ogadi. Jedu nar celog zivota"

"Vec sam ti odgovorila, zar ne? Nama je nar u krvi"- pogledam u njega

Sada i on gleda u mene i smeje se

"Uvek imas odgovor na sve. Zar ne?"

"Naravno"

"Hej vas dvoje. Treba vam pomoc?"- povik iza nas, nas prekine u skupljanju

Okrenemo se i vidimo grupu od 7 ljudi

"Hej"- nasmejem se i dodjem do njih- "Zavrsili?"

"Jesmo. Koliko je ostalo tebi ovde?"

"Samo jos jedan red. Tony je veoma vredan radnik"- pohvalim ga

"Kada bi samo uvke bio ovako vredan. Hajde da sredimo i ovo pa idemo da jedemo. Karla i Nevena su odmah otisle kuci da spreme nesto"- ubaci se najbolja bakica u ovom selu

Cim su culi njene reci svi su se rasporedili i krenuli da skupljaju zrele polodove ubacujuci ih u prazne korpe

"Kakvo je stanje kod vas?"- pitam ne skrecuci pogled sa drveta

"Nije lose. Sledece nedelje cemo imati mnogo vise posle. Veliki broj plodovo treba da sazre"- odgovori mi Mihael

"Kod mene je takvo stanje bilo do juce. Sada dve nedelje necu imati toliko posla"

Prica se nastavila sve dok nismo zavrili i poslednje drvo

"Hvala vam. Raditi ste i na svom polju a onda ste pomagali i ovde"- zahvalim se

"Dete ti si previse cudno. Ne brini se oko toga. Hajde idemo da jedemo"- ubaci se deka Grey, okrene mi ledja i uputi se ka njihovoj kuci

Uzmem punu korpu i krenem ka ostalima. Spustim je pored i prekrijem da ih ne napadnu muve ili mravi pa nastavim ka njima. Na vratima kuce nas vec docekaju dve nasmejane devojke sa punim stolom postavljenim napolje iako je tek Mart