𝑷𝒓𝒂𝒗𝒊 𝑼 𝑷𝒐𝒈𝒓𝒆𝒔̌𝒏𝒐 𝑽𝒓𝒆𝒎𝒆 🔚

Deseto poglavje

Mahmud

Svi cute i netrepcu evo vec par minuta .Nakon ono sto je Merijem rekla svi su zanemeli .
Prvi se pribrao moj otac.

-Merijem nemoj tako da pricas kreri u redu nacicemo resenje ali tvoje reci uopste nisu ljepe.

- To je istina  slagali smo vas pre dvanaest godina- nastavja da prica ali slaba je pa sedne na stolicu.

Ustanem sa svog mesta i sednem pored nje.Zajedno smo ovo poceli i zajedno cemo da zavrsimo.

- Ja i Merijem smo oduvek bili samo prijatelji.Merijem se zaljubila u pogresnog muskarca i ucinila je gresku za koju nije bilo popravka.Kada je saznala da je trudna bila je spremna na kaznu koju ce joj otac odrediti.Tada sam ja odlucio da cu je ozeniti i spasiti te kazne.Tako sam rekao da je dete moje i da preuzimam odgovornost za taj cin.
Ja i Merijem svih ovih godina nismo pogazili svoje prijateljstvo i ja Merijem volim kao sestru a ne kao zenu.Ja sam bio njen spas u tom trenutku i sa dvadeset godina ucinio sam ono sto sam mislio da treba .
Proslo je dosta vremena i mislimo da je doslo vreme da stvorimo prave porodice.

- Nasao si zenu sebi zar ne i sada je odbacujes?-opet skace njen otac.On je bio jedini razlog zasto sam je ozenio.Da je imala malo normalnijeg i razumnijeg oca nikada do ovoga ne bi ni doslo.

- Ne tata ja sam nasla muskarac za sebe i cekam njegovo dete a Mahmud nema nikakve veze sa tim.On je uvek bio tu za mene i eto kada sam rekla da zelim razvot dosao je da mi ga da bez ijedne reci.Ceo zivot cu mu biti zahvalna za sve sto je ucinio za mene i sto me je spasio propasti iako smo na neki nacin unistili sebi zivote i zrtvovali dvanaest godina.

- Ko je taj muskarac koji zeli udatu zenu sa detetom prokletnice?-njen otac je nezaustavljiv

- Ja sam gospodine- isstupi Tarik
-Muskarac koji voli vasu cerku iako ima dete sam ja.

- Vi niste normalni!Koji djavo je usao u vama ti si mu prijatelj kako mozes da spavas sa njegovom zenom?

Nek nam je Alah u pomoci ali sa ovog coveka necemo jos dugo izaci iz kuce.
Ostali su zbunjeni,moj otac me gleda neodredjeno majke i dalje placu ali cute a on samo nabraja.

- Dosta je bilo gospodine .Ja Merijem volim i prihvatam je zajedno sa Lejlom.Oni ce se razvesti i mi cemo se vencati i to je zavrsena prica.
Da ste bili razumniji otac oni nebi morali da se vencaju ali posto niste potrosili su svoje najbolje godine na ovu farsu.Zato vreme je da svako nastavi svojim putem.Merijem i ja stvaramo svoju porodicu a isto treba da uradi i Mahmud jer nakon svega sto je zrtvovao zasluzuje da bude srecan.- kaze Tarik a Merijemin otac se srusi na zemlju.

Dobro je izdrzao.
Okrecem se oko sebe da vidim dali je jos neko pao ali oni svi ustaju da pomognu njemu i zahvalim se bogu sto se svi dobro drze.

Nalazimo se u bolnicu i cekamo ispred operacione sale jer je dobio srcani udar i morao hitno na operaciju.

- Sine sto mi ranije nisi rekao?Smislili bi drugo resenje Mahmude potrosio si svoje  najbolje godine a sada nemas nista.

- Tada sa dvadeset sam mislio da je to ispravno tata,nisam znao drugacije.Kasnije vec smo se navikli i tako smo ziveli.Bili smo porodica za druge a van ocuju drugih vodili smo svoje zasebne zivote.

- Sta ce biti sa Lejlom ona to nece lako podneti voli te mnogo znas.

- Ona zna vec cetiri godine i dobro je podnela to.Ja cu uvek biti njen otac bez obzira na sve.- u ocima svog oca vidim suze.

- Ponosan sam na tebe sine ,jako sam ponosan.Ono sto si uradio ti niko drugi nebi.

- Hvala ti tata.

- Pa kad ste vec imali zasebne zivote jesi li nasao i ti pravu zenu za sebe?- pita me otac a meni misli odlete kod Irem.Ona je bila posebna.Mozda je bila i prava ali u pogresno vreme ko ce ga znati .

- Nisam tata ,nisam nasao jos uvek.- kazem i okrenem glavu od njega.

Dok ne zavrsim sa prosloscu nemogu misliti o buducnosti a dug je put ispred mene.