𝑷𝒓𝒂𝒗𝒊 𝑼 𝑷𝒐𝒈𝒓𝒆𝒔̌𝒏𝒐 𝑽𝒓𝒆𝒎𝒆 🔚

Dvadeseto poglavje

Irem

Mahmud se ponasa kao da je oduvek bio ovdje.
Zasto onda ja nemogu da se opustim?

Juce dok smo setali po plazi prisetila sam se svakog trenutka provedenog sa njim.Opet sam se vratila tri godine unazad ali oteram te misli i osecanja jer on je tu zbog Ugura a ne zbog mene.Sada dok se vozimo ka bolnicu razmisljam sta ce mi reci kasnije.

Stizemo ispred bolnice a gledam u svog sina.Nema ni jedne naznake da se boji a uvek je plakao kada smo dolazili.

- Sine jesi li dobro?-pitam ga

- Jesam mama - odgovara spremno

- U redu onda hajde idemo- uhvatim ga za ruku i krenemo unutar bolnice.
On pogledom potrazi Mahmuda pa i njega uhvati za ruku i pokloni mu najlepsi osmeh.

Savest me izjeda sto sam mu uskratila oca.Pitao je par puta o svom tatu.Dok nas je slusao kako ja i Kerem zovemo naseg oca tata pitao me je:

- Mama sta je to tata?- bio je tada mali ali sve je upijao kao sundjer.

- Tvoj deda je moj tata a tvoja baka je moja mama- rekla sam mu

- A de moj tata?- opet je pitao

- On je na posao doci ce -

Uvek sam mu davala isti odgovor i sada kada je njegov tata dosao nema srecnije dete od njega.Gutam suze i ulazimo svi zajedno u laboratoriji.

Seda kao veliki na stolicu i pruza ruku sestri.Pogled ne skida od nas.Uzeli su mu krv a on nije ni pisnuo.

- Vidis mama nisam pakao ja sam veik-kaze ponosno

- Bravo duso majkina- zagrlim ga i poljubim a Mahmud ga pomazi po glavicu i ode i on da obavi svoj deo.

Izlazimo iz bolnice i Mahmud staje i okrece se ka meni.

- Moja porodica je stigla jutros i zele da upoznaju Ugura- kaze bez uvoda

- Mogu da ga upoznaju kada god pozele- kazem tiho

- Jel moze sada da idemo u moj hotel?

- Ja imam posla u vili ali ako zelis mozes da ga uzmes sa sobom- izvlacim se jer bojim se reakcije njegove porodice.

- Irem zelim oboje da upoznate moju porodicu.Oni zele da upoznaju naseg sina i njegovu majku- na ove reci progutam tesko jer to sam ja majka njegovom sinu.

- Mozete veceras da dodjete svi u vili na veceru- kazem u trenutku bez razmisljanja.

- Irem to je puno ljudi bice guzve.

- Bice isto i ukoliko dodjemo kod tebe.Dodjite veceras kod nas nek prodje upoznavanje a kasnije mozes da uzimas Ugura kada god pozelis.- bolje da budemo na moj teren.

- U redu hvala ti

Donese nas kuci i ode svojim putem.

- Kako je proslo- pita me Kerem

- Dobro- kazem malo zamisljeno

- Irem sta je bilo?

- Njegova porodica dolazi veceras da upozna Ugura.Treba da spremimo veceru.

- Hajde onda da se uhvatimo za posao- kaze moj brat pun energije.

Postavili smo sto i stolice u privatnom delu dvorista.Pomogla sam majci da spremimo dovoljno hrane da ima za sve.Um mi je leteo na sve strane ali najvise sam razmisljala o tome kakva je njegova porodica.Oni su prebogati ljudi i ko zna sta misle o meni i sta im je Mahmud ispricao.

Sednem da popricam sa Ugurom i da ga pripremim za veceras.

- Sine veceras imamo goste

- Hoce li tata doci?- pita znatizeljno

- Jeste doci ce tata i tvoji baka i deka .Imas i strica a i veliku seku- objasnjavam polako dok on razmislja.

- Duge baka i deka?

- Jeste sreco druge baka i deka .Oni su mama i tata tvom ocu.

- Dobo

Toliko on je shvatio i prihvatio a ja nemogu jos uvek da se smirim.

Blizi se vreme i cujem glasove u dvoristu.Pogledam kroz prozor i vidim da su stigli svi.Moji se pozdravjaju i upoznaju.
Uhvatim Ugura za ruku i krenemo i mi napolje.

- Dobro vece ,dobro dosli- kazem i svi se okrenu ka nama.

- Bolje vas nasli kceri - kaze najstariji pa pridje i pruzi mi ruku.
- Ja sam Kemal, Mahmudov otac.

- Drago mi je gospodine ja sam Irem a ovo je Ugur- pokazem na svog sina.

Polako sam upoznala sve.Njegovu majku Zejnep,cerku ,brata,Merijem i Tarika .Svi su oni njegova porodica.
Nakon upoznavanja paznju su posvetili na mom sinu.
Doneli su mu poklone a on ih je otvarao u istom trenutku i skakao od srece.

Sve je proslo u najboljem redu.Nije bilo osudjujucih pogleda.Niko me nije lose pogledao svi su bili ljubazni i nekako sam se opustila.Uz veceru sam im pricala o njegovom odrastanju i pokazala im albume sa slikama.
Njegova majka je jako fina zena koja mi je ispricala da je Mahmud bio isti kao i Ugur kada je bio mali.
Tako sam saznala nesto o njemu jer mi se i dalje ne poznajemo.
Mi kada se vidimo ne pricamo o nista sto nije vezano za Ugura.

Ispratili smo sve goste osim Mahmuda.On je ostao jer opet zeli da prica samnom.Njegovi su nas pozvali u goste i moj otac je pristao uz reci
- Naravno dogovoricemo se kada bude bilo pogodno za obe strane.

Oni nisu ljudi kakvi sam ih zamisljala.Oni se ponasaju kao i sav normalan svet.Nisu nas gledali s visoka zato sto su bogatiji od nas i to mi je malo olaksalo.Sa druge strane strepim od onoga sto ima da kaze Mahmud sada zato se vucem po kuci kao da imam bezbroj obaveza koje nemogu da sacekaju.