𝑷𝒓𝒂𝒗𝒊 𝑼 𝑷𝒐𝒈𝒓𝒆𝒔̌𝒏𝒐 𝑽𝒓𝒆𝒎𝒆 🔚

Petnaesto poglavje

Irem

On je mene oteo.Ubacio me je u moj auto i vozu me neznam ni sama gdje.

- Mahmud priberi se i pusti me da izadjem iz auta.

- Necu da te pustim dok me ne saslusas.

- Ne zelim da te slusam sada.Onda nisi nista rekao cemu sada zelju za vracanje u proslost.To je bilo i zavrsilo se.Sam si rekao da ce biti sa rok trajanja eto rok se zavrsio pre vremena ali tvoj odlazak me nije povredio toliko koliko saznanje da si bio samnom dok su te kuci cekali zena i dete.

- Objasnicu ti sve samo dopusti mi da nadjem mesto gde da parkiram auto i icicemo u moj apartman.Sve cu ti ispricati molim te.

Prestanem da se opirem jer znam da nece odustati.

Ulazimo u njegov hotel i idemo liftom na zadnjeg sprata. Polako prolazimo kroz hodnik i dolazimo do njegovog apartmana.Ulazimo unutra bez reci i sedam na garnituri.

- Jel zelis da popijes nesto?

- Ne bih nista reci sta imas za reci jer zelim da idem.

- U redu- ispusti tezak uzdah

- Ja i Merijem smo se uzeli kada smo imali po dvadeset godina.Oduvek smo bili prijatelji.Merijem je sa dvadeset godina ostala trudna a kod nas obescastene devojka ukoliko ih neuzme onaj skim su bili udaju ih za bilo koga.Ja sam hteo da joj pomognem i preuzeo sam odgovornost za nju i dete..........

- Kada sam otisao pre tri godine otisao sam da se razvedem jer je Merijem bila trudna i htela je da se uda za Tarika.Stvari su se odduzile i sve se zavrsilo pre par meseci.Ona i Tarik su u braku skoro tri godine i imaju decaka od dve godine i par meseci.

On prica a ja neverujem u to sto cujem.Izgubila sam se u svoje misli.

- Zar nista neces reci- pita me i trgnem se iz misli

- Lepo- izustim

- Irem na sve sto sam ti ispricao samo ces to reci?

- Sta bih ti rekla ?Lepo je to sto si ucinio ali kamo srece da sam znala to pre da me ne bi izjedala krivica toliko godina.

- Zaista mi je zao

- I treba da ti bude a sada ako mi dozvolis htela bih da odem.- ustanem i krenem ka vrata.

- Sin ti je prelep - cujem kako kaze

- Jeste isti je kao i njegov otac- kazem dok gutam knedle

- Kako se zove i koliko uopste ima godina?- opet pita

- Ugur Deniz  i ima dve godine i cetiri meseci- kazem zadnje pre nego sto napustim njegov apartman.
Napustam hotel uplakana i trcim kao da me vragovi gone.

Kada izadjem napolju napokon udahnem preko potreban vazduh.

Vozim se na putu do vile i malo se saberem ali znam da me ceka razgovor sa roditeljima.

Oni vec sede u nas apartman i spremno cekaju.Kada saznam da je Kerem izveo Ugira u setnju sednem i pocnem sa pricom.

- Sta ces sada raditi?- pita me otac nakon sto zavrsim sa pricom.

- Ne znam ja mu direkno nisam rekla da je on otac deteta samo sam mu rekla koliko godina ima.Neznam dali ce odmah shvatiti ali kada shvati docice brzinom munje ovdje.

- Jel skrivas jos nesto od nas?- pita me majka

- Nisam htela da krijem bilo me je stid da vam kazem ali Keremu sam rekla on je znao sve.

- Kerem je znao sve od pocetka?- pita me otac iznenadjeno

- Od kada se vratio ovdje sve sam mu rekla.Mi uvek pricamo sve jedno drugome - kazem uz osmeh a vidim osmeh i njihovim licima.Uvek su nas ucili da najvise verujemo jedno drugome i da si cuvamo ledja.

- Onda nam preoztaje da cekamo dok gospodin Jildirim ne shvati tvoje reci a onda cemo traziti resenje za sve.Hajde da se vratimo poslu jer tvoj brat koristi Ugura kao izgovor da ne bi radio- kaze moj otac pa me zagrli i krenemo da radimo.

Nece mu dugo trebati da ukapira sta sam rekla u pitanje su sati kada ce se pojaviti na ova vrata.