𝑷𝒓𝒂𝒗𝒊 𝑼 𝑷𝒐𝒈𝒓𝒆𝒔̌𝒏𝒐 𝑽𝒓𝒆𝒎𝒆 🔚

Dvadeset prvo poglavje

Mahmud

Celo vece je na distanci.
Pricala je ona i upoznala se sa svima ali nakon toga se povukla sa strane.

Zelim je pored sebe zato sam odlucio da ostanem i objasnim joj neke stvari.
Dok je gledam shvatam da trazi nevidljive poslove samo da odlozi razgovor ali ja ne idem nigdje dok ne obavim to.

- Irem hajde da prosetamo malo i obavimo razgovor a kasnije nastavi sa poslom- kazem jedva suzdrzavajuci osmeh.

- Evo idem- kaze uz tezak uzdah.

Krenemo jedan pored drugog i stignemo do plazi.Vec je skoro ponoc i tiho je i mirno jer skoro svi spavaju.

- Reci o cemu si hteo da pricamo- pita tiho

- O nama

- Sta o nama mi smo u redu.

- Nismo u redu Irem jer da smo u redu ti nebi stajala po strani.Zelim da budemo opet kao pre.- izjavim a ona me gleda u cudu.

- Zelis da opet budemo prijatelji sa povlastice?Jesi li ti poludeo Mahmude?- sikti na mene a meni dodje da se opalim po glavu jer zaista mi tada smo bili upravo to.

- Nisam tako mislio.Zelim da budemo porodica,da zivimo zajedno i zajedno da odgajamo naseg sina.

- Mi se ni ne poznajemo.

- Onda da pocemo sa upoznavanjem- priblizim se njenim usnama i ne odolim pa je poljubim.
Ljubim je nezno sve dok ne pocne da uzvraca a onda produbim poljubac i pocnemo da se teturamo u vodi.
Mrzvimo usne jedno drugome dok nas voda obleva a onda je dignem na svoje kukove i odnesem dublje u moru.

Nosi haljinu pa samo malo pomerim njene gacice i predjem preko njenog stedista a ona prostenje u moja usta.

Nemogu da se kontrolisem kada je ona u pitanju.Jos uvek je ista vatra kao i pre tri godine.Otkopcam na brzinu svoje pantalone i gurnem ih nize na svoje kukove zajedno sa bokserivama dok je drugom rukom i dalje drzim za zadnjicu.Polako se namestim na njen ulaz i ona sama sklizne na njemu i primi ga do kraja.

Opet sam u raju nakon dugo vremena.Sve pre i posle nje su mi sluzile samo za praznjenje.Sada dok se nalazim u njoj osecam se potpuno.

Trudim se da idem polako ali ona mi ne dozvoljava pa zato ubrzam tempo.Pomeram je sve brze na meni dok me ona steze sa svojim nogama oko struka dok su joj ruke upletene u moju kosu.Polako joj ogolim grudi i nasrnem na njih kao nekad.Stenje i uvija se a nasi uzdasi upija more.

- Mahmude...- krikne kade pocne da se steze oko moga kurca.
Gotov sam,ona me uvek povuce sa sobom.Zabijam se jos koji put dok ne iskapi i pisljednju kap moje sperme.

Jos uvek nemozemo da dodjemo sebi ali polako je iznosim iz mora dok je ona naslonjena na moje rame.
Kada izadjemo iz vode udari nas blagi povetarac i ona skoci kao oparena.

- Sta smo uradili dodjavola- pocne da se okrece oko nas.

- Ono sto smo radili pre tri godime- izjavim ponosno.

- Jako lepo upoznavanje Mahmude nema sta.Samo ti mozes da me nateras da izgubim kontrolu i radim budalu od sebe- kaze a ja cak i u mraku vidim njene rumene obraze.

- Zasto tako kazes?Nismo nista lose uradili Irem.

- Sigurno nas je neko video ,sta cu sada da radim?Svi ce pricati o tome.Znas ja za razliku od tebe zivim ovdje i zivecu i nakon sto ti odes kako cu pogledati ljudama u oci?- prica uspaniceno dok namesta svoju haljinu.Uhvatim je za ramena i nateram je da me pogleda u oci.

- Ti ocigledno ne zelis da razumes.Vidi Irem ja odavde ne idem nigdje bez tebe i naseg sina.Mene ne zanima sta misle ljudi ,meni ste jedino bitni vas dvoje.Ti si moja i shvati da kada ja krenem odavdje ti i Ugur idete samnom i to je zavrsena prica.Sada na tebi je dali ces to prihvatiti i krenuti dobrovoljno samnom ili cu biti primoran da te na silu ubacim u avion i odvedem u Turskoj.
Zelim te pored sebe do kraja zivota .Pre tri godine nisam mogao nista da ti obecam i da ti ponudim ali sada mogu i obecavam ti da te vise nikada necu ostaviti

Zavrsim govor okrenem se i odem.

Ostavio sam je samu i znam da sam opet pogresio zato sam stao malo dalje i okrenuo sam se ka njoj.

Stajala je obgljena svojim rukama i gledala u daljinu dok je povremeno brisala svoje suze.

Proklet nek sam sta sam uradio?
Krenem natrag i kada stignem do nje obgrlim je svojim rukama sa ledja i naslonim njena ledja na svoje grudi.

- Oprosti duso- sapucem u njenu kosu

- Sakrila sam ti dete,njemu sam uskratila oca- kaze tiho

- I ja sam krio stvari od tebe.

- Svako grize savest zbog greske koje je ucinio- prosapta uplakano

Ona krivi sebe a mene to ubija.Sada shvatam zasto se uvek povlaci u stranu.Polako je okrenem ka sebi i obrisem joj suze.

- Pogledaj me sada-
Polako podigne pogled i susretnem se sa njene uplakane oci.

- Prestani da krivis sebe jer u celoj ovoj situaciji ti si najmanje kriva.Ja sam sve zapoceo na temelju neiskrenosti.Ja sam prvi skrivao stvari od tebe.Ti si zbog straha to ucinila a ja svesno.
Vise necu da vidim suze u tim ocima jel jasno?- pitam je a ona klimne glavom

- Od sada pa nadalje vise se necemo osvrtati u proslost.Gradicemo odnos na temelju iskrenosti i poverenje.Jel moze tako?- ona opet klimne glavom

- Ja mislim da zasluzujemo sansu nas dvoje a i nas sin zasluzuje da ima i mamu i tatu.Sta ti mislis?- ona opet isto

- Jel ti maca pojela jezik pa samo klimas glavom?- pitam a njeno lice obasija osmeh.

-Svi zasluzujemo sansu - kaze napokon.

-Onda od danas gledamo ka buducnosti .A sada idemo da udjes unutra da se ne prehladis- zagrim je i povedem ka vilu.

Bicemo mi dobro znam to jel oboje zelimo isto samo treba malo vremena da se priviknemo.