Sergio
Ja sam najveci kreten koji hoda po ovoj zemji.Slusam je i osecam se jadno.Jeste da sam rekao da necu biti veran ali ona to nije trebala ni da sazna a ne da vidi.
Njene reci i njen hladan pogled me prave manji od makovog zrna.
Ne treba da imam slabosti u zivotu ali zasto onda se osecam toliko slabo ispred nje.Povredio sam svoju zenu zbog svog zadovoljstva i u pravo je sto je ljuta jer sam je ponizio nesvesno, nerazmisljajuci o svojim postupcima.
Bez reci se okrenem i napustim sobu.
U hodniku susretnem svoju majku a ona mi pokloni svoj razocarani pogled i recu
- Sram te bilo Sergio.
Napustim kucu uz lupanju vrata.
Vozim se gradom bez cilja .Razmisljam o zivotu i svojim postupcima.Nije trebalo da ispadne ovako,nije trebala da sazna.
Ko zna kako se je osecala kada je to videla tada a i sada .Gde mi je bila pamet zaboga zasto sam to sebi dopustio.
Ona je u pravu ja sam je naterao na brak,ja sam je ucenio,ja sam je naterao da spava samnom.Sve sto sam trazio uradila je a ja sam pogazio njena dela jer nisam mogao da drzim svoj kurac u gacama.
Trebace vremena da ispravim stvari ,ko zna i dalicu ih ispraviti ali potrudicu se.
Moj otac je na putu a majka i ona su opet same kod kuce.Deka su juce otpustili iz bolnice i dobro je ali bicu u blizini.
Pazicu na nju iz daljine jer nemam obraza da je pogledam u oci.
Ona nije iz mafijaske porodice ali ponos joj je veci od svih zena mafijasa zajedno i zato neznam kako cu se iskupiti za ovo.
Zatrpavam se poslom da ne razmisljam o sranju koje sam ucinio.Vec mesec dana kuci nisam otisao ne zbog drugo vec zbog stida.Nisam ja pogazio samo njen ponos vec i svoj zato se krijem u uredu i radim a kasnije se napijem i zaspim.
Mesec dana ni jednu zenu nisam taknuo i to je moja kazna.Kaznjavam sam sebe sto sam povredio nju.
Zvoni mi telefon i vidim da me zove otac.
- Halo tata jesi stigao- pitam jer danas je trebalo da se vrati sa puta nakon vise od mesec dana.
- Jesam evo upravo idem ka bolnicu.
- Sta ces u bolnicu jel se nesto dogodilo?- pitam dok ustajem
- Zvao sam tvoju majku rekla je da je u bolnicu .Gde ti zivis Sergio kada neznas sta se kuci dogadja?- pita nervozno
- Tu sam tata evo dolazim i ja .
Sta se dogodilo sada?Sigurno je opet pozlilo dedi .Ali ljudi koje ih cuvaju nisu se javili.
Stizem u bolnicu i vidim da otac i majka sede u hodniku.Okrenem se ali ne vidim Lauru nigdje.
- Sta se dogodilo?- pitam kada stanem pored njih
Majka podize glavu i vidim da je plakala.Otac me gleda sa neodobravanje i znam da nije deda.
- Gde je Laura?- pitam a bojim se odgovora
- Unutra dali su joj infuziju
- Sta joj se dogodilo?
- Pao joj je secer dok smo setale i onesvestila se- kaze malo pribranije
-Kada se to dogodilo?Nije mi niko nista javio. Zasto mi ti nisi javila?
- Mozda zato sto nisi dosao kuci mesec dana- kaze prkosno i otac me prostrelji pogledom
- Zasto nisi bio kuci sine ,sta se dogodilo dok me nije bilo?- pita otac i gleda cas u majku cas u mene.
-Tvoj sin je ucinio isto sto si i ti pre trideset godina ali tvoj sin je zasrao stvari i pobegao od kuce- kaze majka hladno a otac se lecne na njene reci.
- Nikada neces zaboraviti zar ne?- pita pokuljeno
- Nemogu da zaboravim, a eto i tvog naslednika povredio je zenu i otisao .Pitam se sa cime sam zasluzila ovu kaznu- kaze uz uzdah a ja shvatim da nisam jedini koji je uradio sranje u zivotu.
Trgne me otvaranje vrata pored mene i okrenem glavu i vidim da sestra izlazi iz Laurine sobe.Bacim pogled iznad njene glave i vidim Lauru kako lezi u krevetu.Sva je bleda kao da nema u nju ni jedne kapi krvi.
Osecam se kao da me je neko pregazio.
Ulazim u sobu i sedam pored njenog kreveta.Ja sam kriv zbog ovo.Unistio sam joj zivot,naterao je na sve a nakon toga sam pljunuo na nas brak i njenu cast i dostojanstvo.
- Oprosti mi- kazem u njenu kosu..
- Jako mi je zao i mnogo se kajem- nastavim ali ona me ne slusa jer spava.
Sedim jos malo a onda izadjem iz sobe.
- Znas Sergio zene oprastaju ali nikad ne zaboravjaju- kaze mi otac kada sednem pored njega.
- Tata....pocnem ali me prekine.
- Kada smo se uzeli nismo se voleli.Bilo je to dogovoren brak a ja sam izbegavao tvoju majku a i ona mene.Radili smo sve radi reda.Uradio sam isto sto i ti ali nije me videla ,cula je.Presla je preko toga ali nikad nije zaboravila.Uvek me potseti na tu gresku .
Ni tvoja zena nece zaboraviti ali nisam siguran ni dali ce ti oprostiti sinko jer tvoja zena nije tvoja majka.
Odrzala ti je govor i neka je to rade prave zene.Kamo da je tvoja majka tada vikala na mene ali nije okrenula se i nastavila dalje ali zato me uvek usput pecne i uvek me probode u srce.
-Trebace ti puno strpljenja jer si odabrao zenu koja zna sta zeli od zivota.Ako je zelis neces je vratiti sa bezanjem od kuce.Dodji sebi i vrati se natrag,bori se ako je vredno a ako ne pusti je da ode.- kaze i ustane
Nikada je necu pustiti da ode.Jesam je povredio ali popravicu sve evo upravo sada cu poceti da se iskupujem.
Boricu se za nju jer je moja zena vredna borbe.
