Sergio
Ona je nesto najlepse i najbolje sto mi se desilo u zivotu.
Ona je zena sa stavom i zna sta zeli u svom zivotu cak i sa svojih dvadeset dve godine.
Ona ne pita za dozvolu i misljenje vec sama preuzima stvari u svoje ruke.
Juce kada sam morao da odem bila je pomalo tuzna a ja ne zelim da rastuzujem svoju zenu.Obavio sam posao brze nego ikad i stigao taman na vreme.
Osmeh na njenom licu je neprocenljiv a ja sam najsrecniji covek u ovom trenutku.
Jos uvek je suzdrzana i znam da ce trebati dugo vremena da povratim njeno poverenje ali dala mi je sansu i iskoristicu je.
Znam da je njen otac ljut na nju ali popravicemo i to samo nek je ona dobro.
Ulazimo svi zajedno u jedan od najboljih restorana i sedamo na nas sto.Rezervisao sam juce jer ona zasluzuje da proslavi svoj uspeh na najbolji moguci nacin.
Atmosvera na pocetku je bila malo zategnuta ali majke su potsticale razgovor i svi su se malo opustili.
Dok rucak prolazi na vratima ugledam Bjanku sa ocem.Nisu mogli pogoditi gori trenutak da dodju na rucak.
Video sam je i pre nedelju dana u bolnicu kada sam bio sa Laurom ali ignorisao sam je jer dodatni problemi mi nisu potrebni.Njen i moj otac su saradjivali a nakon sto sam ja preuzeo vodstvo saradnja se nastavila ali ja vise ne zelim da imam nista ni sa njom ni sa bilo koju drugu zenu.Stavio sam tacku na taj zivot.
Vidim da ju je i Laura primetila jer se opet ukocila i pocela da mrvi hranu.
Sve je to moja krivica,zbog mene se oseca ovako i to sebi nikada necu oprostiti.
- Dobar dan gospodo kako ste?- obrati nam se Bjankin otac.
- Hvala Santijago dobro smo ,kako si ti?- odvrati mu moj otac.
Ni ne gledam u njih jer pogled ne skidam od Laure.Pocela je da bledi i bojim se da ce se opet onesvestiti.
Uhvatim je za ruku i poljubim je a ona podigne glavu i pogleda me.
Vidim joj u pogledu bol i to me ubija.Ne obazirem se na ostalima samo je zagrlim i poljubim njene usne.
Nakon sto se odmaknem uzmem joj viljusku i pocnem da je hranim.
- Moras da jedes - kazem kada odmahne glavom.
- Nisam vise gladna- kaze tiho.
- Ti nisi ali moja cerka je sigurno gladna hajde pojedi jos malo zbog nje molim te- kazem sa osmehom
Za stolom je nastao muk .Oboje podignemo pogled ka ostalima i vidimo njihove iznenadjene poglede.
- Cestitam ti Sergio i na vencanju i za bebu.Zelim vam puno srece- kaze Bjankin otac.
- Hvala Santijago- kazem hladno i nastavim da hranim Lauru.
Bjanka i njen otac su otisli a onda je progovorio moj otac.
- Kada ste saznali da je devojcica?Zar nije jos uvek rano da se sazna pol?
- Nismo saznali jos uvek.Laura ima predosecaj da ce roditi devojcicu a ja verujem njenoj intuiciji- kazem ponosno.
- Sta god da je samo da je zdravo i zivo- kaze njen otac i vidim mu sjaj u ocima.On je jako ponosan i posten covek zato je i povredjen ali voli svoju cerku vise od icega i bice oni dobro.
Realno jedini krivac u ovoj situaciji sam ja i treba meni da se ljuti a ne njoj.
Prodje rucak pa narucimo i dezert jer jedino sto moja zena ne odbija je slatko.
Nakon lepog dana rastanemo se a njen otac nas pozove u goste.Prihvatim jer nemam razloga da odbijem ljude jer oni su zasluzni sto imam najbolju zenu na svetu.
Kada stignemo kuci doceka nas deda.On je autoritet u kuci i njegova rec se postuje ali u zadnje vreme je potpao pod Laurinim uticajem i smeksao je.
- Kako ste se proveli?- pita kroz osmeh
