LJUBAV SA VUKOVIMA

Videla sam vuka

"Nemoj da se uznemiriš ako profesor matematike bude prozivao danas ili nam dao iznenadni test."

"Kako to misliš iznenadni test?" Rekla sam iznenađeno.

"Pa daće sigurno iznenadni test. Nema sumnje, ne slušaj ti Ines, ona se svake godine nada da će se nešto promeniti." Dodao je Mark uz saosećajni osmeh.

Taman smo ušli i smestili se na svoje mesta kada je neko zalupio vratima učionice i svi su iznenada ustali, tako da sam uradila isto.

Profesor je bio baš onakav kakvim ga je Leon opisao. Visok, sed, sa naočarima podignutim na vrhu glave i nervoznim hodom. Nosio je hrpu papira.

"Ovo ne sluti na dobro." Prošaputala je Ines.

"Neka neko podeli ove testove, dok vas ja razmestim." Počeo je da proziva imena učenika iz razreda gotovo vikajući i da ih razmešta u različite klupe.

Ines je ostavio na njenom mestu, a mene je prebacio u prvu klupu uz rečenicu "Ti si nova, zato ćeš u prvu."

Zatim je stavio Relju pored mene.

Od svih ljudi baš Relju.

Dok je uzimao olovku i prelazio ležerno u prvu klupu, uhvatio je moj pogled i gledao me intenzivno, pravo u oči. Počela sam da ga odmeravam. U običnoj crnoj majici i farmerkama izgledao je neverovatno, a da to nije ni pokušavao. Mišići su mu se ocrtavali i ramena su mu delovala još šire nego inače.

Osetila sam neki čudan osećaj na dnu stomaka.

Kada je seo pored mene neka toplina me je zapljusnula. Počeo je da mi se približava sve bliže sve dok nije seo tik do mene.

Postajala sam sve nervoznija i ruke su počele da mi se tresu tako da se i olovka tresla u mojoj desnoj ruci. To mi se dešavalo i ranije, kada sam nervozna. Ali nikada nisam uspela da to zaustavim, pa sam pokušavala da sakrijem ruku što je više moguće.

"Nervozna, a?" To je bio prvi put da mi se Relja obratio uz osmeh.

Ima prelep osmeh. Kada se nasmeje celo lice mu omekša i izgleda kao dečak.

"Malo.." Prošaputala sam.

"Aha, vidim." Prebacio je pogled na moju ruku koja je nastavila da se trese.

"Zapravo, mnogo sam nervozna. Možeš li da mi pomogneš? " Prebacila sam pogled na svoj test koji je bio prazan, zatim na njega. Izgledala sam sigurno očajno, ali u tom trenutku sami mi je bilo važno da uspešno završim test.

Osmehnuo se ponovo. Perifernim vidom proverio je gde je profesor, koji je čitao knjigu za stolom, zatim iskoristio priliku i spustio svoju šaku na moju butinu.

Odjednom sam osetila takvu toplinu preko crnih helanki koje sam nosila. Njegova ruka bila je toliko vrela.

Osećala sam kako mi obrazi gore. Obuzeo me je stid. Nikad me niko nije dodirivao. A kada je ta ruka počela da se pomera i gladi me po nozi, osetila sam leptiriće na samom dnu stomaka.

Šta mu je? Zašto to radi?

Pogledala sam u pravcu njegovih očiju, međutim on nije gledao u mene.

Nisam sklonila njegovu ruku, zbog čega je on počeo da je pomera naviše.

Jebote, kako da ga zaustavim kada ovo zapravo vrlo prija?

"Šta radiš? Neko će te videti i pomisliti svašta."

"Zaustavi me onda." Nasmejao se ponovo. Počeo je da me mazi po nozi naviše.