Ova nedelja je privodila kraju i poprilično sam bila umorna. Da nije bilo Ines sa kojom sam se još više zbližila u poslednjih par dana, Magdalena bi me pojela živu. Išla je svuda po školi i pričala kako sam luda i kako su trebali da me prebace u ludnicu umesto u novu školu. Ona je pravi đavo. Sama pomisao da Relja ima nešto sa njom bila mi je odvratna.
A kad smo već kod Relje, on se nije pojavio u školi tri dana. Poslednji put kada sam ga videla bilo je na testu iz matematike, na kom smo oboje dobili jedan. Ines ga nije spominjala, a ni Leon i Mark, što je bilo čudno. A još čudnije mi je bilo kada sam saznala da svi žive zajedno u iznajmljenoj kući, jer u prvoj godini nisu bili primljeni u dom za đake.
"Ima da se provedemo sjajno večeras videćeš." Ines je dobacila sa prednjeg sedišta.
Pošto je petak, moji su mi dozvolili da spavam kod Ines. Naravno, oni ne znaju da ona živi sa još tri momka i da nismo pod nadzorom roditelja. Nikad me ne bi pustili da sam rekla istinu.
"Večeras će biti velika oluja. Možda bi bilo bolje da ostanemo kući i zabavljamo se.." Mark je rekao gledajući pravo na put. Vozio nas je ka njihovoj kući.
"Otkud znaš da će biti oluja?" Napolju je sijalo Sunce i nije bilo ni jednog predznaka oluje.
Ines ga je pogledala čudno i osetila se neka tenzija u vazduhu.
"Ne znam Luna, samo pretpostavljam." Zvučao je frustrirano i bio je fokusiran na vožnju dok je skretao u šumu gde asfalt nije postojao, već samo utaban put.
"Ali ako bude nekog nevremena ili kiše, nećemo moći da se vratimo nazad, jer će biti ogromno blato i zaglavićemo se u šumi u sred noći." Objasnio je Leon. "Zato je Mark to naglasio."
"U najgorem slučaju ostaćemo kod kuće. U suštini bitno je da ti spavaš kod nas! Ima da napravimo pidžama žurku!" Ines se radovala već unapred.
Pošto niko nije spominjao Relju pretpostavljala sam da on nije kod kuće ili ne znam ni ja šta. Nisam htela da pitam za njega ili da mu posvećujem neku veću pažnju, jer znam da bi to naljutilo Marka. Posle onoga što se dogodilo na matematici Ines mi je rekla da su se Mark i Relja posvađali. To jest, Mark je želeo da Relja skloni svoje šape s mene. Čak mi je Ines rekla da sumnja da se sviđam Marku i da mu je zato Reljino ponašanje toliko smetalo.
...
Kada smo stigli bili smo duboko u šumi, u sred ničega. Njihova kuća bila je velika, sa dva sprata. Dnevna soba bila je na spratu i zid ka spoljašnjosti bio je u staklu, što je bilo prelepo, prelep pogled na šumu. Cela kuća je bila prelepa, da sam se zapitala odakle tinejdžerima toliki novac da plaćaju ovo. Ali nisam pitala ništa.
"Ponašaj se kao u svojoj kući." Mark je rekao i spustio moju torbu sa stvarima za noćenje.
"Hajde da ti pokažem tvoju sobu, mada ne verujem da ćeš dugo vremena provesti tamo, osim spavanja.."
Ines me je povela uz krivudave stepenice i našle smo se u hodniku gde su bila troja vrata. Ušle smo u druga vrata i to je bila obična mala gostinjska soba, sa običnim krevetom, radnim stolom i ormanom. Sve je bilo jednostavno i čisto, kao da niko ranije nije spavao ovde.
"I? Je li ti odgovara ova soba?"
"Ines, prelepo je! Izgleda kao da nikada nije ni korišćena." Rekla sam uz osmeh.
"Raspakuj se i onda dođi u dnevnu. Možemo da spremimo nešto za jelo, ako si gladna. I da, zaboravila sam da ti kažem, leva vrata je kupatilo, a desna..pa..Reljina soba. Nadam se da ti ne smeta."
"Ne, naravno." Rekla sam zbunjeno.
"Ovo je jedina slobodna soba na spratu, a ovde smo svi, pa ne bih da budeš sama u prizemlju. Sa druge strane ima još jedan hodnik" Pokazala mi je niz vrata "I tu imaju isto dve sobe i kupatilo kao i ovde. U jednoj smo Leon i ja, a u drugoj Mark. Tako da ako ti išta zatreba samo skreneš iza ugla i tu smo."
"Važi." Zvučala sam nesigurno i primetila sam da je i Ines to primetila.
"Ne brini se za Relju, nećeš ni primetiti da je tu."
Tu je. Ne znam zašto sam osetila olakšanje.
Poslednjih tri dana nisam mogla da prestanem da mislim o njemu i njegovoj ruci na mojoj butini, o tome kako je uspeo da me smiri. Ali svaki put kada sam mislila na njega, delovalo je pogrešno, jer sam znala da njemu to nije značilo ništa.
A i noćne more su se vratile, što me je sada dodatno plašilo. Jer šta ako ih budem imala večeras? Izblamiraću se i Ines ili bilo ko me više nikad neće pozvati.
...
Pola sata kasnije sedela sam u dnevnom boravku sa Leonom, Ines i Markom, igrali smo monopol i zabavljali se. Sati su prolazili u miru. Na svaki šuš sam se okretala misleći da je Relja možda sišao iz njegove sobe, ali od njega nije bilo ni glasa.
"Počela je kiša. Izgleda da nam je suđeno da ostanemo ovde." Ines se rastužila i počela da skuplja karte i ceo monopol.
"Izaći ćemo sledeći vikend." Jezik mi je nekad brži od pameti.
"Da Luna! To bi bilo sjajno!" Ines je opet postala ona stara.
"Jesi izlazila nekad ranije?" Upitao me je Mark oprezno, kao da se plašio da će probiti zid kojim sam se ogradila.
"O da, svaki vikend." Leon je podigao pogled i gledao me šokirano. Nastao je muk, a zatim je Ines počela da se smeje.
Prekrila je usta rukom "Izvini, ali jako mi je teško da u to poverujem.."
"Zašto?" Ovo me je zabavljalo. Kada bi samo znali koliko sam se napijala i partijala ranije šokirali bi se još više.
"Ti totalno ne deluješ kao neka devojka koja je izlazila i opijala se.." Leon je dodao.
"Verovali ili ne, bila sam. Svaki vikend sam bila mrtva pijana. Pila bih sve dok više ne znam kako se zovem, sve dok ne znam više apsolutno ništa."
"Zašto bi to neko radio?" Mark je polako prelazio zid.
"Ne znam. Bila sam tužna." Osmehnula sam se krajnje nervozno i počela da razvlačim plavu loknu svoje kose.
"Zašto si bila tužna?" Ines se uozbiljila i bila mi je jako čudna da je vidim takvu.
"Nikad nisam pronašla razlog. Samo sam većinu vremena tužna i uvek pokušavam da ne budem." Nervozno sam se nasmejala. "Možemo li da ne pričamo o ovome?"
Mark je skrenuo pogled s mene i pogledao u Ines koja je uradila isto.
"Je li iko išao da obiđe Relju?" Leon je upitao. Mark je samo ustao i otišao u kuhinju ignorisajući Leona.
"Šta nije u redu?" Pogledala sam u Ines.
"Znaš da sam ti rekla da su se Mark i Relja posvađali, pa malo su se i potukli.."
"Molim?" Ostala sam šokirana. Pa oni su prijatelji. Osećala sam krivicu.
"Ništa strašno i ništa neuobičajeno. Oni se stalno tuku. Al sad je Relja izvukao deblji kraj.." Rekao je Leon sa osmehom.
"Nije smešno, niti zabavno Leone. Prestani da se smeješ kao neki psihopata." Ines ga je prekorila pogledom.
Otišli smo svi zajedno u kuhinju koja je izgledala totalno nekorišćeno. Leon je otišao da proveri Relju i kada se vratio ništa nije rekao. Umirala sam od želje da ga pitam kako je ili da sama odem i proverim.
Ne znam šta mi se dešavalo, ali osećala sam takvu povezanost i želju da me ponovo dodirne. Ovih dana misli su mi bile previše suicidne i sve što sam radila da ih zaustavim nije pomagalo. Družila sam se, išla u školu i sve, ali jednostavno sam se opet osećala tužno i izgubljeno u vremenu i prostoru. Sve je bilo besmisleno.
Sve, osim razmišljanja o Relji.
YOU ARE READING
LJUBAV SA VUKOVIMA
Romance"Ti si moja.." Šaputao je uz moju kožu usnama je obeležavajući kao svoju teritoriju. "Ti si samo moja. I niko nikada neće moći da te dotakne osim mene..Da li ti je to jasno?" Luna je mentalno nestabilna osamnaestogodišnja devojka, zbog čega su njen...
