Bilo je vreme da idemo da spavamo. Mark je zaspao najpre na sofi u dnevnoj sobi, zatim se prebacio u svoju sobu. Pre nego što je otišao ostavio je lagan poljubac na mom obrazu i nasmejao se. Pocrvenela sam i postidela se, a i Ines nije puno pomoglo zezajući me.
Leon je takođe dremao. Na Inesinom licu se videlo da je umorna, ali je pokušavala to da sakrije.
"Ne želim da idem da spavam jer će se onda ovo veče završiti." Rekla je tužno skupljajući karte sa stola.
"Ines, nemoj da si dramatična. Dolaziću da prespavam kod tebe opet. Možeš i ti kod mene." Osmehnula sam se i počela da zevam.
Bilo je već dva ujutru. Nije mi se spavalo toliko koliko sam imala želju da proverim Relju. Odlučila sam. Ući ću u njegovu sobu i praviću se da sam pobrkala vrata sa svojom. Ne znam zašto, ali neću moći da spavam ako ga ne vidim. Želim da znam šta radi i zašto ceo dan nije izašao iz sobe.
Ne znam zašto, ali sama pomisao na njega stvarala mi je uzbuđenje u stomaku.
"Idem da spavam, a idi i ti. Pričaćemo sutra ujutru još." Zagrlila sam je i krenula uz krivudave stepenice.
Kada sam stigla do prvih vrata, gde je Reljina soba, odlučila sam da ne uđem odmah. Otišla sam najpre u svoju sobu i presvukla se u pidžamu, zatim skinula šminku i namazala noćnu kremu. Stavila sam svoj omiljen parfem i gledala se par minuta u malom ogledalcetu koje sam ponela.
Priznala to ili ne, spremala sam se za njega. Želela sam da izgledam lepo kada ga vidim, jer imam utisak da je prošla večnost od kada sam ga poslednji put videla.
Tiho sam izašla iz sobe, na prstima i krenula ka njegovoj.
Dobro Luna, sad ili nikad.
Otvorila sam vrata i tiho ušla u sobu koja je izgledala identično kao moja, samo sa bračnim krevetom na kom je ležalo ogromno telo. Relja. Bio je okrenut leđima i nisam mu videla lice, pretpostavila sam da spava i razočarala se jer me neće videti. Taman kada sam posegla sa kvakom kako bih izašla začula sam njegov glas.
"Šta radiš ovde?" Okrenuo se i pogledao me tim intenzivno zelenim očima. Bio je samo u sivoj trenerci, prekriven belim čaršavom do pola. Kada sam bolje pogledala njegovo telo, primetila sam da ima ogromnu ranu na stomaku, preko koje je bila stavljena bela gaza.
"Ti krvariš?"
Kao deja vu kroz moju glavu prošla je slika vuka - kog sam mazila, krvi - koja mi je bila po rukama. On je takođe imao ranu na stomaku, i intenzivno zelene oči.
Nemoguće.
Ponovo samo umišljam. Možda. Ali sve je nekako čudno u vezi sa ovom kućom, ovim ljudima.
"Prvi sam pitao: šta radiš ovde?" Trgao me iz misli. Pridigao se i seo na krevet.
Kosa mu je bila razbarušena, kao da je spavao do sada. U sobi je bio potpuni mrak, samo mesečina koja je prolazila kroz prozor sobe je obasjavala sobu i davala neku vrstu svetlosti.
"Promašila sam sobu."
"Nisi, Luna. Čuo sam te kada si ušla u svoju." Rekao je oštro i odmerio me. Njegov pogled zastao je malo duže na mojoj roze spavaćici sa srcima.
"Ovaj.." Zbunila sam se. Nisam znala šta da kažem.
"Htela sam da proverim kako si, Ines mi je rekla šta se desilo sa Markom."
O Luna, glupačo! Zar je toliko teško bilo da kažeš da si htela da ga vidiš. Sad si se uvalila u još veće sranje.
Ruke su mi se tresle. Ceo ovaj ishod situacije jako me je uznemirio.
"Dobro sam." Rekao je tišim glasom. Pogledala sam ga u oči. Gledao me je tako intenzivno. Izgledao je kao da je zaista dobro, iako je gaza na njegovom stomaku bila natopljena krvlju.
Prišla sam krevetu i sela do njega na šta me je on pogledao čudno.
"Malo je hladno ovde kod vas.." Rekla sam, jer nisam znala šta da kažem. Zaista jeste bilo hladno, ali nisam se usudila išta da kažem Ines. A i dok sam bila u debelom džemperu bilo mi je prijatno, ali u ovoj spavaćici već je to bila druga priča.
"Zašto si nervozna? Je li te uznemirava moja blizina?" Nasmejao se pobednički.
"Ne znam." Odgovorila sam odsečno.
Nisam ni shvatila šta radi kada me je povukao kod sebe u krilo. Zapljusnuo me je val toplote. Ceo je bio vreo. Ruke je spustio na moju zadnjicu i povukao me bliže sebi.
"Relja, šta radiš?" Uspaničila sam se. Pokušavajući da se odmaknem od njega, ali je on toliko jako stegao ruke oko mog tela da je to bilo nemoguće.
"Smiri se samo. Rekla si da ti je hladno, pa rekoh da te ugrejem.." Nasmejao se perverzno. Kakav debil.
"Neću da se smirim. Pusti me!" Rekla sam tiše, ali nervoznije. Samo da neko ne uđe u sobu, pomisliće svašta.
"Kako si tvrdoglava."
"Samo me pusti.." Uhvatio me je za ruke i bez obzira koliko pokušavala da se izmigoljim iz njegovog stiska nisam uspevala.
"Samo prestani da se koprcaš.." Očajnički je rekao, a onda sam osetila pod svojim telom izbočinu na njegovoj trenerci. Odmah sam shvatila na šta je mislio. Da li je moguće da mu telo reaguje na mene?
"Izvini, samo me pusti, molim te." Rekla sam nervozno i molećljivo ga pogledala.
Ništa nije rekao, gledao me je samo pravo u oči. Zenice su mu se proširile tako da su njegove oči izgledale znatno tamnije nego inače.
Nisam ni primetila kada je nervoza nestala. Gledala sam ga u oči i osećala kako rukama prelazi od moje zadnjice pa sve do leđa. Zaista je osećaj bio prijatan i uspavljivao me je. Bila sam smirena, kao da je za ovim moje telo žudelo od poslednjeg puta kad smo se videli. Nisam pokušala da ga zaustavim više. Bio je tako vreo, kao da je goreo.
"Kako je moguće da si tako vreo? Kao da ti koža bridi od toplote.." Spustila sam nežno ruku na njegov obraz.
Na moje pitanje kao da se trgnuo. Namrštio se i osetila sam se kao da sam postavila pogrešno pitanje. Njegovo lice izgledalo je tako spokojno do pre par minuta, a sada kao da će da iskoči iz sopstvene kože.
"Luna, mislim da je najbolje da odeš u svoj krevet." Odgurnuo me je i najednom sam osetila strašnu hladnoću kada su nam se tela odvojila.
On se očito igra sa mnom. Toplo - hladno. Pravi me budalom, kao što je i u školi pred svima.
"Zašto si se potukao sa Markom?" Ustanem na noge i gledam ga sa prekrštenim rukama. On se podsmehne i pogleda me.
"Zašto njega to nisi pitala?"
"Otkud znaš da nisam?"
Gledali smo se ponovo par sekundi. A onda je on iznenada ustao na noge i stao ispred mene. Podigla sam pogled. Bio je tako krupan i visok naspram mene.
"Šta bi Ines rekla da zna da si ovde, u mojoj sobi, u pola noći?" Drsko kaže, ali ima doze zabave u njegovom glasu. Kao da ga sve ovo istinski zabavlja.
"Ništa ne bi rekla, jer neće saznati. Niko neće saznati." Drsko kažem, iako osećam da mi kolena podrhtavaju.
"Slatka si kad glumiš da se ne plašiš."
"Relja.." Upozoravajuće sam šapnula.
Krene rukom ka mojoj kosi, ali se izmaknem, na šta me on pogleda čudno.
"Ti me se stvarno plašiš?" Iznenadi se i odmakne od mene kao oparen. U neverici nastavi da me gleda, zatim se pomakne par koraka unazad i nasloni na krevet. Onda kao da je umoran od svega stavi ruke preko lica i ozbiljnim glasom ponovo ponovi da se vratim u svoju sobu.
Poslušam ga ovog puta i tiho otvorim vrata i krenem ka svojoj sobi, iako mi nije jasno da li je ljut ili šta se dođavola upravo desilo?
YOU ARE READING
LJUBAV SA VUKOVIMA
Romance"Ti si moja.." Šaputao je uz moju kožu usnama je obeležavajući kao svoju teritoriju. "Ti si samo moja. I niko nikada neće moći da te dotakne osim mene..Da li ti je to jasno?" Luna je mentalno nestabilna osamnaestogodišnja devojka, zbog čega su njen...
