Зашто жудим за пажњом твојом,
када знам да сам те окупала својом?
Зашто желим да ме погледаш мило,
када знам да би те то гњавило?
Да у мене погледаш бар једном,
па да будем на седмом небу неком.
Да ми поклониш чаробни осмијех свој
и да увијек будеш само мој.
Кад би само поглед с' ње склонио,
можда би се на раме моје наслонио.
Можда би уочио силуету крхку моју,
можда би ми дао топлу руку своју.
Зашто нисам те среће,
да за мном ко куче мало шеће?
Зашто мене љубав неће,
кад је моје срце од многих веће?
