Зар ти никада неће бити доста,
хвата ме љубомора проста.
Имаш све што на свијету има,
а твоје срце би још да прима.
Зар ти није доста љубави његове,
он би тебе чувао од сваке мисли несхватљиве.
А ти иза његових леђа осмехе бацаш,
остале у клопку хваташ.
Шта би дала да сам као ти,
да кога пожелим могу имати.
Да ме сви толико желе,
да се љуте кад не могу да ме дијеле.
Никада ти доста неће бити,
чак то не покушаваш крити.
Волиш када те сви хоће,
али вјеруј, твоје вријеме доће.
