Осјећам се као у циркусу да живим,
као да само скачем и ништа не видим.
Као да се око мене смију сви,
али не са мном, него само мени.
Када се затвори сцена,
када се угасе свјетла,
када буке престане бити,
када тугу више не морам крити.
Погледати се у огледало је тешко,
али видјети голо лице је ипак нешто.
Запитам се, ко ли је особа та,
што одсјај мој представља?
Познато ми изгледа силуета,
али она није више тако мека.
Није то оно дијете мало,
коме је само до Циркуса стало.
