Не видиш ти покушаје моје,
не видиш ти како се осећаји моји роје.
Не видиш када на тебе стријела крене,
не видиш ти мене.
Као вјетар поред тебе идем,
само да ти лист са јакне скинем.
Не обазиреш се ти на то,
ипак, није мени ту мјесто.
Мјесто моје изгледа поред тебе није,
то је мјесто оне лукаве лије.
Што зна осјећања моја,
али би радије да задовољи своја.
Не видиш ти како тебе очи моје траже
и не видиш како те љубави рука маже.
Никада видјети нећеш, мени се чини,
да ћу ипак, сама на спомену бути
