Рупице на образу твоме,
отерају све страхове моје.
Када те видим да се смејеш,
тако ме око срца грејеш.
Како мени топло буде,
када смијех твој гроз собу букне.
Када чујем радост у гласу милом,
осјећам се као да плешем са анђелом.
Када ти се очи слатко скупе,
док те гледам преко школске клупе.
Када ти руменило краси лице,
лијепо као у мале бебице.
Како би ти изљубила рупице мале,
па оне мене у искушењу стално даве.
Када би ми само дао једном,
да приступим искуству изванредном.
