AVANTURISTA

Blek stena

Da je Bog, kojim slučajem, poželeo da iskreira, stvori, sklopi sve savršenosti i nesavršenosti, prilepi sve dobre i loše osobine, jednom ljudskom biću, iskaže svoj talenat tako da zaseni i ostavi bez zamerke, onda bih slobodno mogla da kažem da bi ta osoba sa sigurnošću izgledala kao Lazar Lekić - Laki jebeni Blek Džek stena.

Iz nekog meni nepoznatog razloga, u njemu su se razvile sve mane i vrline; ulili različiti osećaji od emotivnih uzleta do emotivni krahova, uobličili njegove moždane ćelije do perfekcije, pružajući mu natprosečnu inteligenciju - pored glupoće za obavljanje nekih vrlo prostih radnji. Očito se Svevišnji u svom tom stvaralačkom zanosu malo preigrao pa mu podario sve čega se setio i što mu je palo napamet u datom trenutku. A palo mu je sve i svašta. Ne bi to bilo ništa zapanjujuće da se sve darivano nije suprotstavljalo jedno drugom. I tako je pored svoje uglađenosti imao i trenutke nezgrapne nepromišljenosti, a uz pamet čestice ludila. Nasuprot finim manirima u pojedinim situacijama izbijao je goropadni životinjski nastup, a muški hladnokrvni stav kojim poručuje da ga ljubav ne dotiče, sukobljavao se sa romantičnim delom koga se trudio da sakrije. Sve je u njemu postojalo, živelo i prikazivalo se i sve se kosilo i potiralo, išlo iz krajnosti u krajnost.

Sve unutrašnje je bilo u balansu i funkcionisalo, kako kad i kako je njemu bilo u momentu najprikladnije. Vešto je svoje psihičko stanje reprezentovao i prilagođavao. Kada se na sve navedeno pridoda i to da je na dar dobio izuzetnu spoljašnjost, verujem da će vam sve biti jasno. Pokušajte da zamislite sve najlepše muškarce na ovom svetu kako se ogledaju u njegovom liku. E, od svih njih zajedno, deset puta je bio lepši i zgodniji. Sve je bilo taman onako kako treba, od malog prsta na nozi do najduže dlake na glavi. A imao je kose da mu pozavide sve devojke odreda.

Ali kako ne može biti sve sjajno, bajno i idealno, tako pored svega uz šta je išao prefiks naj pri rođenju i tokom odrastanja, morala je postojati protivteža. Očigledno je ponestalo genetskog materijala prilikom pravljena i Laki je bio uskraćen. Jedina falinka u kristalno definisanoj osobi isticala se i prkosila svemu, virila kao trn iz negovane kože - zakržljali malić na levoj ruci. Bio je centimetar kraći. Moguće da je u tom nedostatku veliku ulogu igrao i nasledni faktor jer, kako se zna, krv nije voda a kroz tu tamno crvenu tečnost zaluta i poneki gen na koga su svi davno zaboravili. Izgubljen u mnoštvu ispravnih napravio je dar mar, te je savršeni postao malkice defektan u svoj svojoj lepoti i pameti.
Laki Lućiano, kako sam ga zvala u momentima kada me je jako nervirao, dobio je mnoštvo različitih, po meni mana, a po roditeljima vrlina. Mog starijeg brata su veličali i dizali u nebesa, a mene smatrali crnom ovcom porodice.

I šta da vam kažem... Nije mi bilo prijatno ali iz kože se nije imalo kud. Gde si - tu si, i nema bežanja. No imala sam ja svoje male smicalice koje sam lukavo smišljala i trošila na mog IT stručnjaka, zaposlenog u velikoj inostranoj kompaniji.

Da, Laki je pored svega čime ga je Bog velikodušno obdario imao i ono najbitnije - sreću. Naravno koga usere, sere ga do kraja života. A njemu je išlo - teklo med i mleko - gde god se okrenuo. U školi, đak generacije, na fakultetu najbolji student. Nemojte ni da pitate za prosek. Podrazumeva se da je tokom celog studiranja dobijao same desetke i diplomirao sa tom ocenom. Nije prošlo ni pet dana od proslave tog famoznog papira A4 formata sa njegovim podacima akademskog građanina, ponudili su mu posao koji je on ladno odbio. Velikom umu se nisu dopadali uslovi. Zar on da sedi osam sati u kancelariji nalickan, utegnut i doteran, da mu lepe cice donose kafu i piće, da se vozi udobnim autom? Ne... nikako na to nije pristajao. Glupak! Eto, to radi samo glup čovek kakav je on. No kad nekoga hoće ono ga može napada sa svih strana. Veštim jezikom, kojim je umeo da parla pet stranih jezika, i brzim prstima, surfovao je internetom i slučajno mu se omakao posao za vodeću brendiranu kompaniju. Ni manje ni više nego pozicija IT stručnjaka - njegov posao, koga je obožavao i radio perfektno. I najvažnije imao je ideja i sprovodio ih u delo vrlo efikasno i profesionalno. Nije se ni sekunda razmišljao, pristao je i pristupio zvanično svom radnom mestu - njegovoj sobi koja se nalazila tik uz moju. Delio nas je zid. I nakon sedam godina udaljio se od moje sobe ali opet tako da nas je delio drugi zid. A zaposlen je ostao ali u trećoj firmi po redu.

Na isteku druge godine rada, skupio je od svoje crkavice - plate da kupi stan do našeg i konačno se iselio. Da se razumemo, nije skroz na skroz. U vreme svih obroka zauzimao je i dalje svoje počasno mesto za stolom. Prvenac nije smeo da ostane gladan. Ljubi ga majka!... Uff, tačno sam mogla da prasnem kao bomba kad mu je Borka tako tepala. A tek kad ga je Steva kovao u zvezde, mogla sam da vrištim da me do samih svetlećih nebeskih tačkica čuju.

Na živce mi je išao njegov sebičluk kada je novac bio u pitanju. Kada sam mu tražila za izlazak u grad ili za neku krpicu koja mi se jako dopala, nikad nije bio pri parama. Nije mi pružao finansijsku pomoć jer je uvek imao spreman odgovor da nema, otkud mu, jedva krpi kraj s krajem, a za očev auto - glanc nov - iskeširao je sve do dinara i nije trepnuo. Ili za sestrin atelje, bez pardona i sa velikim osmehom isplatio do poslednjeg evra. Za mene se nije još ispružio, a samo ga čekam. Ni manje ni više već sedam godina mu visim za vratom da mi uplati letovanje na Floridi, a on ne omekšava. Dopao mi se taj deo Amerike kada sam sa drugaricom gledala ponude i obećala sebi da će moja noga kad-tad kročiti na to tlo, makar mi bilo poslednje.

Ja posustati neću, iznudiću mu. Lekićima nije u onoj životno važnoj tečnosti usađen poraz. Ima da ga smaram, pritiskam i dosađujem, makar se iskrvili.

Dobro mi je poznato da kamen ne postaje sunđer preko noći. Laki se nije dao omesti i skrenuti sa utabane staze. Šta je u svojoj glavi zacrtao tako mora biti pa neka svi okolo popadaju mrtvi. Ne bi se ni okrenuo, pogotovo za mene ne bi dao ni pet para. Zato sam ga i prozvala Blek stena. I uvek mi je dizalo raspoloženje kada nakon rasprave - novac je uvek bio glavna tema - onako histerična, jer ga nisam dovoljno obradila, pomenem nadimak jer mu se on ne sviđa.

Tvrdoglav je, dosledan onome što kaže ali ga jebe ljubav. Nikako da nađe zajednički jezik sa trenutnom devojkom. Jadničko zaljubljen je preko ušiju, a neće da prizna. Ne meni, ne roditeljima, ne devojci, nego neće budala sebi. Dunja je okej devojka za sve druge ali za njega nije. Ne mari za njegovu pamet, već za novčanik, a on to zna i iz nekog razloga još uvek je sa njom.  Tužno je sve to ali šta se drugo moglo očekivati od jedne takve osobe. Starletu ne vode osećanja već konto, a moja stena od brata nije dovoljno velika da se o nju očeše svako. Koliko god on bio zaljubljen, iz njegovih usta romantične reči neće izaći, jer treba biti svestan da Lazar nije bilo ko. Stena je ipak hladna, tvrda i može dosta da izdrži.

Ne mešamo mu se u izbor ali niko iz kuće se ne slaže i ne odobrava javno. Svi kao nešto prećutkuju i stišavaju drugog kad se krene u diskusiju i pomene uzgred Dunja. Lakiju odmah presedne, a meni je drago što ga bar nešto može izbaciti iz komforne zone. Smeškam se podlo i dobacujem tad sve što se u mojoj glavi naprasno izrežira. Naplatim mu za sve što sam mu kivna i udaljim se od Floride deset kilometara.

Nakon toga požalim jer shvatim da sam pogrešila, umesto da mu se umiljavam i idem mu po volji ja se nešto dokazujem. Očigledno će Florida ostati moj nedosanjani san.

Ili neće...