AVANTURISTA

Tajna

Borka

Ljudi se umore, zasite tokom života od svih dešavanja i situacija koje im učine stazu jako neprohodnom. Ja taj luksuz nisam dozvoljavala sebi. I pored svega što me je obeležilo, duboko izbrazdalo i ugraviralo se u moj sistem, pokatkad je iskakalo da bi me podsetilo i opomenulo da se nikada ne treba previše opuštati. Možda sam i preterivala u toj svojoj opreznosti, ali nisam umela drugačije. Valjda su godine koje sam ostavila iza sebe zaslužne zbog čega sam postala predostrožna malo više od potrebnog. Učila sam, sve vreme sam učila i dovoljno naučila iz sopstvenih grešaka da se mogu nositi sa svim nedaćama u budućnosti. Trudila sam se da iz svega lošeg ili dobrog upijam znanje. I iskustvo je s prolaskom vremena postajalo bogatije. Nadala sam se da mi nikada neće zatrebati, ali nikada se ne zna šta nosi dan a šta noć. Jednostavno, morala sam tako jer da nisam ne verujem da bih imala to što sad imam.

Da bi osoba otvrdnula, postala i ono što nije, morao je da postoji razlog. Imala sam i ja nekoliko njih. Omanula sam mnogo puta u mladosti, zakazala u vrlo važnim trenucima i to me je koštalo. Koliko sam plaćala za promašaje i ne činjenja ili činjenja koja su bila pogrešna, toliko sam osećala krivicu. U tom razdoblju se nije moglo ni više očekivati od osobe sa toliko godina, jer mladost se ne bi tako zvala da se svemu pristupa razumno. Nisam znala da je put trnovit, da tabanima treba gaziti, po tako nepristupačnoj podlozi, vrlo stameno i svaki ubod primati, ma koliko on bio bolan. Svaki trn je imao značenje. Na vrlo nezgodan način sam doznala da sve što nam je namenjeno - pripada nama i od toga se nije moglo pobeći.

U početku nisam tražila krivca u sebi već u ljudima iz okruženja. Smatrala sam da nisam sposobna za pogrešne poteze i da je sve što sam radila ili se ponašala bilo ispravno. No nije bilo do drugih, bilo je do mene. Nisam se pokazala dovoljno jakom da izdržim. I poklekla sam. A da sam obraćala pažnju i pratila znakove koji su me upozoravali, ne bi mi se to događalo. Mladost ludost. I ja sam kroz te godine iskusila šta je usijana glava i prošla teži način odrastanja.

Na kraju tunela uvek je svetlost. Ma koliko negirali i mislili da nema Sunca, ono je tu.

Rasla sam u vrlo skladnoj porodici u kojoj sam se osećala zaštićeno i voljeno. Nisam imala potrebe da previše brinem oko bilo čega, jer briga je bila moja nepoznanica. Pored roditelja, koji su po mnogo čemu bili iznad svog vremena, imala sam slobodu, neizmernu slobodu za sve što sam poželela. Nisu postojale zabrane, uslovi, kazne, ali nisu postajali ni saveti. Previše zaokupljeni poslom i stvaranjem uslova za bezbrižan život, nisu dovoljno posvećivali pažnju ćerki koja se u srednjoj školi prepustila samoj sebi.

Ne, nisam zapala u poroke ili se odala nemoralu. Ništa od toga me nije obuzelo. Obuzela me je ljubav. Možda sam prerano dopustila sebi to osećanje, možda nad njim nisam ni imala vlast, ali desilo se. Zaljubila sam se do ušiju.

Steva je izgledao kao san snova - Lazar je pokupio dosta od njega. Naš prvi slučajni susret ostavio je na mene jak utisak. Od tog momenta nisam više postojala ja - postojao je samo on. Nisam pridavala značaj ničemu drugom. On je bio centar svega i tih petnaest minuta nakon školskog zvona za kraj drugog časa. Veliki odmor je pripadao njemu. Uzdisala sam i zaljubljeno ga posmatrala, pratila svaki njegov pokret, nalazila se uvek u njegovoj blizini ali na adekvatnoj razdaljini. Sva sluđena i izgubljena u maštanju, provodila sam dane zaokupljena mislima o nemogućoj ljubavi. Nije bila moguća jer je Steva bio tri godine stariji i imao je devojku. Naravno, to me nije sprečilo da nastavim da buljim i uvećavam zanesenost kao da ništa drugo sem njega ne vidim i ne osećam.

Steva je nakon srednje škole otišao na dalje školovanje, a ja ostala na istom mestu da patim. A to su bile patnje kakve se ne mogu ni zamisliti. I kada se samo setim šta mi je sve padalo napamet u tom periodu, postidim se. Nimalo mi nije bilo do života. Bila sam balavica koja je umislila da se nešto može ispuniti, da se sve zamišljeno ostvari samo se treba jako poželeti. Godinama sam se osvrtala preko ramena kako bih ga ugledala i stupila u kontakt sa njim, ispunila fantaziju koja nije jenjavala.