AVANTURISTA

Neverna

Lazar

Život nije skoro nikada onakav kakav ga zamislimo, shvatio sam tu možda i poražavajuću činjenicu odavno. Nije mi trebao vodič, jer poveza na očima nisam imao, da me uputi u sve što mi se može isprečiti, izniknuti iznenada kao prepreka na putu. Išao sam, koliko znam, svesne glave i razumno, pokušavajući svih prethodnih godina da u svemu, na šta me sudbina navede, sagledam dobre i loše strane. Trudio sam se da koračam dostojanstveno, civilizovano i napredujem isključivo svojim radom. I nisam omanu. Sve što se odvijalo od prvih školskih dana, preko fakulteta, do posla, išlo je uzlaznom putanjom. Bio sam svestan činjenice da biti umno zreo i ponašati se normalno nije dovoljno da bi rezultiralo uspehom. Sreća kao dodatak je bila neophodna. I ja sam je posedovao. Sve je ukazivalo na to da me je taj začin dobro posolio i pripremio da svuda budem smatran podobnim. No panoramski točak sreće se vrti u krug a onda se, kao u inat, zavrti unazad. Naslućivao sam da će kad-tad morati da zarotira i u nečiju tuđu korist i da će se putanja savršene kružnice prekinuti, narušiti i unakaziti nečim što će ostaviti mrlju na mom bitisanju.

Ta mrlja je Dunja - moja devojka.

Ne znam šta bih mogao da kažem a da sebe ne povredim. Svaka misao upućena njoj ili uopšteno razmišljanje o Dunji, bolelo je mene, isključivo samo mene. Gajio sam osećanja. Ispod srca su stajale reči koje se nikako nisam usuđivao naglas da kažem. Nisam mogao da joj iskreno priznam, jer za godinu dana koliko smo se zabavljali, ni naznake nije bilo da i ona oseća barem delić onoga što ja osećam za nju.

Nije ona moja prva ljubav. Bilo je pre nje devojaka, simpatija, čak i ljubavi, ali nijedna joj nije nalikovala. Ona je... Ne umem da objasnim šta me je toliko privlačilo da su mi misli stalno opsednute njenim likom, telom, osmehom. Začarala me je, vešto pridobila samo za sebe i ja sam se okliznuo, sapleo i sunovratio. Bespovratno sam upao u njenu mrežu i nisam pronalazio nijedan ispravan način da se iz nje iskobeljam. A bezbroj puta sam pokušavao da se oslobodim. Govorio sam sebi da mi nije mesto uz nju, da ona nije tip devojke koja bi bila samo za jednog muškaraca, za ono zauvek. Potajno sam u sebi mrzeo to što sam prozreo zašto je sa mnom, ali nikako nisam doznavao zašto sam ja sa njom i posle svega.

A to svega... Stid me je...

Dunju sam upoznao na snimanju jedne reklame. Slučajno sam se našao iza kulisa, na nagovor mog druga koji je radio u studiju kao tonac. Ostao mi je zalepljen pogled na celokupnoj njenoj figuri od kad se pojavila i svetla reflektora je dovela u prvi plan. U životu nisam imao prilike da vidim lepšu curu. Sve je na njoj, do poslednje sitnice, izgledalo perfektno. Nakon završetka snimanja, ostao sam nešto duže u nameri da je upoznam. Molio sam Ignjata da me nekako, kao slučajno, navede pred nju i predstavi. Na moje veliko iznenađenje sve se namestilo samo od sebe i nas dvoje smo ušli u konverzaciju.

Nakon nekoliko dana sam je nazvao da se vidimo. Isprva se nećkala, a onda posle trećeg poziva telefonom pristala je da se sastanemo. Da li je za njen pristanak bilo presudno što je saznala čime se bavim ili gde radim, nisam mogao tačno tada da potvrdim, ali nakon svega verujem da jeste. U tom periodu imala je momka, bila u dugogodišnjoj vezi. Dečko joj je držao teretanu i izgledao fantastično. Nisam imao volje da im rušim izgrađeni svet, još manje da budem treća tačka trougla. No ona se nakon nekoliko izlazaka izjasnila, govoreći da joj je dosta veze sa njim i da bi želela promenu. Gušio ju je i ponašao se prema njoj grubo. Nisam bio pristalica takvog načina iskazivanja osećanja, jer smatram da se svaka veza zasniva na obostranoj naklonosti i uvažavanju potreba. Zašto bi se inače dvoje ljudi spojilo ako posredi nisu stajale emocije?

Počeli smo da se zabavljamo i bilo mi je kao u raju, pola godine. Zapravo, bilo mi je lepo sa njom do onog momenta kada mi je Temjana bez pardona bacila u lice neke gadosti koje je saznala o Dunji.