Jednom u životu

11.deo

Tiho je izašla u hodnik osluškujući zvukove. Haljine su bile nove i sigurno namenjene nekoj drugoj, obukla je svoju odeću rešena da neprimetno ode iz vile. Više nije bitno šta će on pomisliti, dovoljno je bilo bruke za danas. Na prstima se spustila niz stepenice, u kući je vladala tišina. Verovatno su gosti već otišli, prilično se zadržala u kupatilu. Salon je bio u polutami i ništa se nije čulo. Zadržavala je dah u strahu da je neko ne vidi, najmanje je želela da sretne Mejru, pa njega. Njih je svrstala na spisak pod brojem jedan kao najomraženije osobe u životu.

-Dobro veče, aginice!-njegov glas je preseče kao sablja. Ukopa se u mestu pokušavajući da oceni koliko joj je preostalo koraka do izlaza.

-I ovog puta sam u pravu...kukavica ostaje kukavica!-njegove reči pukoše kao šamar.

Hana podiže glavu tražeći ga pogledom ali nikog nije bilo na stepenicama. Sve je bilo prazno i tiho.

-Zaboravila si na kamere. Imali smo ih i u Istanbulu! Vrata su zaključana a posluga je za danas završila...konačno smo sami. Zamolio bih te da dođeš u moju sobu, večera je spremna. Čekam te na terasi.

Gledala je tupo u stepenice znajući da je neće pustiti dok ne istera svoje. Tražila je suočavanje i dobila ga je.

Stajao je sa rukama u džepovima naslonjen na ogradu. Široka leđa u tankoj majci bila su prvo što je videla. Tamna kosa sijala je na svetlosti kao gavranova krila. Oseti grč u stomaku i slabost u nogama. Dilan je bila u pravu, ostao je isti...možda krupniji od poslednjeg puta kada ga je ispratila pogledom sa prozora vile u Istanbulu.

-Dobro veče...nisam gladna, kasno je...teta će brinuti...-tiho izgovori moleći se u sebi da ostane okrenut leđima jer nije sigurna kako bi izdržala njegov pogled.

-Ne brini, javio sam aginici da si moj gost. Naravno, i da si potpuno bezbedna!

-Ne znam koliko je sve ovo pametno, možda bi trebalo da razgovaramo neki drugi put. Prilično sam umorna-stisnu usne u nadi da će odustati od večere.

Mert se okrete i osmehnu. Izgledao je kao da se silno zabavlja dok se ona raspadala. Ispod gustih obrva oči su mu sijale nekim čudnim sjajem.

-Čekao sam te!

-Molim??? Mislim da...

-Znam šta misliš, upoznao sam te... Na žalost ti se nisi ni potrudila da upoznaš mene!

Hana skupi usne i nesvesno steže pesnice, ovo nije krenulo u dobrom pravcu. On je negativac u celoj priči. Ovog puta neće dozvoliti da je izmanipuliše.

-O tome je izlišno pričati. Imali smo šansu. Ne bih bila toliko sigurna da sve znaš o meni, ne bi lagao i od mog života napravio farsu! Ti si monstrum! Sve si radio sa ciljem da dobiješ zvanje i moć, za tebe ništa nije sveto! Bila sam ti odlična prilika za ženidbu. Aginstvo koje se gasi tetinom smrću, opet ja, jedini naslednik velikog imanja i eto...pun pogodak. Sve su se kockice poklopile, Hasan-agin sin ima neizlečivu bolest i gle čuda......TI!...najbolji kandidat za agu! Za svo vreme tvoje igre ja izgaram od ljubavi ne shvatajući da živim u obmani...-lice joj planu od besa.

Mert se nasmeja, zubi mu blesnuše na preplanulom licu i napravi baš onaj pokret koji je najviše volela. Zavuče prste u gusto pramenje kose dodirnuvši snažan vrat.

-Tačno! Sve si povezala osim jednog...

-A to je?

-I Dilan je naslednica isto kao i ti...zar ne? Dete od drugog Fazlijinog brata, plus što ima i sina, koliko se sećam! I u vreme našeg venčanja tvojoj tetki na pamet nije padalo da deli posed, što će reći da ti je klimava priča.