Voleću te zauvek

V

Proslo je tri prelepe nedelje. Dusan i ja smo se maksimalno posvetili jedno drugom koliko god je to bilo moguce zbog Dusanovih pregleda i kraja sezone. Na zalost Dusan ima veliku povredu prepona i misica u butinama tako da nismo jos 100% sigurni koliko ce moci da igra na svetskom.

Mi danas idemo za Beograd da budem precizna trenutno smo u avionu i letimo ka Beogradu ,a onda cemo sutra uvece imati jednu veceru sa svim reprezentativcima i njihovim zenama, devojkama, verenicama. Prekosutra ce Dusan ici na neki kao njihov reprezentativni pregled ne znam ni ja sta je i onda ce mu selektor reci da li moze da igra i koliko ce da igra.

S obzirom na to sam i sama sportista znam da kreme koje ti "umrtve" nogu i misice nisu najefikasnije resenje i da nece pomoci na duge staze vec kratko ali dokazite vi to gospodinu Dusanu.

Za ove tri nedelje zajednickog zivota legao je samo kad je trebao da spava, sedeo je samo kad je trebao da jede svi ostali sati u kratkom jako kratkom danu su potroseni na treninge, i mucenje jadnog Vanje. Svi koje sam ovde upoznala su mi rekli da je on uvek takav jer sam pomislila da samo sad eto da kazem hoce da se pokaze da nije lenja buba ali zapravo nije tako.

Vanja je inace najbolja osoba koju sam ja upoznala u Torinu i kako mi iza nase kuce imamo jedan veliki gol tu su Dusan i Vanja igrali neki nazovi fudbal 1na1 da li je bilo dosadno i glasno da jako. A da li smo uspeli da ga nateramo da sedne jer ne sme da se sali sa tom povredom apsolutno ne i to me najvise i brine.

Znam da ce mu jakooo tesko pasti ako mister bude rekao da ne moze da igra na svetskom barem ne toliko koliko je on zamislio. Jer kao i svi fudbaleri ceo svoj zivot (barem kako on kaze a Andja potvrdjuje) je sanjao da igra na svetskom prvenstvu.

Kao po obicaju kako se moja razmisljanja prekinu tako se i ovo prekinulo. Ali ovog puta ne zbog Dusana dobro na neki nacin da jer je on prespavao. Mada i nije mi zao jer mi je celo ovo razmisljanje stvaralo jedan veliki stres. Morala sam da ga budim kako bi otisli u stan i izasli iz aviona ali glavni krivac je stjuardssa koja je kroz onaj jakooo cudan mikrofon rekla da smo stigli na svoju desatinaciju po mojom slobodnoj proceni na cak cetiri jezika.

-Ljubavi budi se stigli smo.

Probudio se jako lako za divno cudo i krenuli smo ka izlazu iz aerodroma. Inace Dusan i ja imamo par istih mana recimo ni on ni ja nismo bas jutarnje osobe i prvih sat vremena nakon sto ustanemo u kuci vlada tisina. Ni glas se necuje. Takodje oboje kasnimo. Aj sto on kasni nego sto ja kasnim na njegovo kasnjenje.

Na samom parkingu nas je cekalo milion paparaca i Dusanov i moj tata. Naravno njih dvoje kako kazu mama i teta Sladja su postali nerazdvojni od kako smo Dusan i ja u Italiji. Zasto nikome nije jasnoo. Valjda jer dele istu muku prvenci su im se odselili. Steta.

S obzirom da je moj tata dosao mojim autom to znaci da prvo Dusan i Milos idu kuci a onda ja i tata.

Dok smo se vozili gledali smo kroz prozor i prolazili smo kroz najlepsi deo beograda ,,Beograd na vodi" iako mnogi misle da je bas taj deo najruzniji jer kako oni kazu kvari im reke a ja bas mislim da je lep mada sve je to stvar ukusa. On je gledao u one prelepe zgrade tako umisljeno sve dok odjednom nije rekao.

-E lepi moj Beograde vraticu se kad tad.

*

Mama  je naravno spremila rucak kao da u zivotu hranu videla nisam na koji sam morala da odem. Mi inace kao porodica imamo tradiciju jos pre mog rodjenja da se minimum dva put u mesecu svi okupimo i imamo porodicni rucak. Verujte mi svuda smo kako Srbiji tako i po svetu tako da to uopste nije lako da se organizuje. Do skoro sam to ja radila a sada oni.  Oni su to isplanirali da bude danas jer kako kazu samo su mene cekali mada cisto sumnjam.

Uglavnom rucali smo, pricali, smejali se, izogovarali dobar deo porodice i tako u krug  kao i svaki put. Ja sam jako brzo krenula u svoj stan jer sam mnogo bila umorna nisam spavala proslu noc kako treba i sad sam stavrno preumorna.

Medjutim dobila sam a i necu da vas lazem mnogo mi je lepse kad je Duci tu tako da moram da ga zovem da dodje da spava kod mene. Znam da i on to voli tako da smo kvit.

-Pa gde si sreco sta je bilo?

-Mnogo me boli stomak i ti mi falis ajde dodji kod mene. 

-Ajde evo dolazimm. Za petanaest sam tu.

I tacno za petnaest minuta Dusan se stvorio ispred mojih vrata sa rukama punim kesa sa slatkisima. Zna sta mi pomaze kad dobijem.

-Iskric pa sto me nisi ranije zvala. E  da i rekla mi je Andja da ti tesko podnosis bolove stomaka pa ti je poslala ovaj neki lek koji i ona pije i kako kaze pomaze jojj.

-Joj ljubavi sta bih ja bez vas ajde da gledamo filmm

-Ajmo

Seli smo u dnevnu i upalili netflix. Saltala sam po onom netflixu kao da mi je poslednje ali dzabe nista nisam nasla.  Dok se Dusan dopisivao i vidno smeskao svakoj sledecoj poruci. A kako ja to znam pa Boze moj upaljen mu je zvuk na telefonu. A i vidim ga. Nisam ja ljubomorna samo sam znatizeljna.

-A sta je tu tokiko smesno.

-Opa ko je to nama ljubomoran
Rekao je iako je znao da mu nikad direktno necu priznati da sam ljubomrna.

-Ja nisam ti si taj koji je ljubomoran u nasoj vezi. Ja sam samo znatizeljna.

-Dopisujem se sa sestrom ljubavi ne brini.
Rekao je i blago zastao.

-Zar mi stavrno ne verujes
Nastavio ne nekako tuzno kao da je bio ponizen.

-Ne ljubavi samo ne volim da delim.

Poljubila sam ga. On je pustio film ja sam naslonila glavu na njegovo rame, a on je rekao.

-Iskra odlucio sam.

-Sta ljubavi.
Upitala sam ga znatizeljno.

-Zelim da nam deca rastu u Beogradu zelim da se ovde rode ako smo mogli mi zasto ne i oni. Hoces da mi ispunis tu zelju i da mi u bliskoj buducnosti rodis dva decaka i devojcicu.
Gledala sam ga blago receno zacudjeno.

-Hocu ljubavi ali mi ne mozemo da biramo sta ce bebe biti.
Rekla sam mu pomalo odlucno.

-Imam neki osecaj da ce biti dva decaka i devojcica.

Nasmehnula sam se i vratila sam glavu na njegovo rame. I u roku od petnaest minuta od slinih bolova zaspala. Inace sam osoba koja imaju visok prag tolerancije na bol ali bol stomaka kako je i sama Andja rekla ne mogu da prezivim.

Sledeci dan
Dusan je jutros oko 10 ujutru otisao u svoju kucu kako bi sve pripremio za veceras. Ja sam se odlucila za usku dugacku crnu haljinu, louboutin crne stikle i kao slag na torti da odudara od apskolutno svega belu mini kelly.
Sminka i frizura kao po obicaju crvenu karmin i ajlajner i kosa u blagim talasima za koju ja naravno kao i uvek bio zaduzen moj dragi Stevan ciji su meni komentari stvar koja bi coveka i iz mrtvih digla.

Flashback
Izlazim iz auta i krecem ka salonu mog najboljeg druga i jos boljeg frizera Stevana. Kad ono niodkuda ko grom iz vedra neba prolazi Lola. Osoba zbog koje mi se ceo zeludac prevrne a i ljudima u mojoj najbljizoj okolini.

Ulecem u salon kako me ne bi videla jer me mrzi da glumim da je obozavam. Moram da priznam da vecina nas to radi jer je ona kao lanac ishrane dodje kod mene ogovara primera radi Stevana ode kod njega ogovara nekog sedmog.

-De ste devojke Stevane neces da verujes koga sam videla!
Uzviknula sam dok sam skidala naocare za sunce i grlila ih redom. Kazem vam da je taj salon kao moja kuca vise mi je Stevan falio nego roditelji al ajde necemo o tome.

-Vidi ti nje postala devojka fudbalera i odmah joj svi smetamo, salim se. Koga si videla?

Samo sam se nasmejala i pocela da vicem.

-Lolu
Tu smo se svi pogledali i tako je krenula trac partija sve dok moja kosa nije bila savrsena.
End of flashback

Sad mi ostaje samo jos da sidjem jer znam da me Dusan vec uveliko ceka.
_______________________________________
A/n
Tuzan ili srecan kraj?
Feel free to comment
N💚