13. deo: Pećina

113 14 11
                                    

"Da li si spremna?", pita me Aleksandra. Ahhh naravno da nisam spremna ali čini mi se da moram ovo da uradim. Klimam glavom. "Okej. Samo uđi unutra i uzmi dijamant. Ok?", pita Mina.
"Okej", govorim uplašeno. Polako idem prema "pećini moći". Uhhh al' je moćna. Ništa se ne vidi. Čekaj malo. Transformisaću se i onda ću sve videti. "Aston.", govorim tiho. Ne znam zašto ali osećam se kao da je ovde neko ko ne sme da me čuje. Opet svetlost i puf mačka sam. Već sam se navikla na ovo..WOW! Ovo je prelepo! Pećina je ogromna i lepa. Na sredini pećine je kameno postolje i na postolju veliki dijamant. Dijamant sija. Zašto to ranije nisam videla? Prilazim dijamantu i zemlja počinje da se trese. Šta? Bolje bi bilo da uzmem dijamant i bežim. Brzo uzimam dijamant i trčim prema izlazu. Jedan deo plafona se odvalio tačno ispred mene. Tiho sam vrisnula. Preskočila sam ga (mačije moći). Trčim brže prema izlazu i čvrsto stežem dijamant. Zemlja se idalje trese i delovi plafona pasaju. Jedan deo pada na mene. Kotrljam se napolje brzo. Živa sam. "Huuu", uzdahnula sam. "Pećina nije stabilna bez dijamanta.", govori Mina. Prevrćem očima. Zašto mi to ranije nisi rekla? "Sada imamo dijamant! Možemo da započnemo plan. Hajde idemk da se negde sakrijemo.", govori Aleksandra. Mina i ja klimamo glavom. "A šta ću ja?", pita Jana.
"Ideš sa nama. Bićeš od pomoći."
"Šta? Ali ja nisam čudna kao vi."
"Mi nismo čudne!"
"Okej, okej".
Aleksandra nam je pokazala put kojim treba da idemo. Krenule smo.

Novi deooo. Mislim da je malo kratak :/ Od sad ću redovno pisati na wattpad-u. Nadam se da me još uvek pratite. Byee.

Kamu telah mencapai bab terakhir yang dipublikasikan.

⏰ Terakhir diperbarui: Jul 12, 2015 ⏰

Tambahkan cerita ini ke Perpustakaan untuk mendapatkan notifikasi saat ada bab baru!

Mačiji ŽivotTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang