"Ma da, odjednom je ona zainteresirana za mene, a nije bila prije par godina."-kaže Joško dok šetamo Splitom.
Priča mi o djevojci u koju je bio zaljubljen, ali dok nije bio popularan nije ga primjećivala ali zato mu se sad javlja.
"Nije te vrijedna."
"Ali teško je naći nekoga u ovo vrijeme, uvijek mislim da je sa mnom zbog slave i novca a ne zbog mene samog."-kaže.
"Sigurna sam da ćeš osjetiti kad dođe prava, opusti se Jole. Hajde da prošetamo pored onih kuća blizu mora."-predložim.
"Ma da, pa da vidim onaj plac iz mojih snova a i kuću, tačno me duša boli."-nasmije se.
Dođemo blizu te kuće te ju Joško stane posmatrati.
"Ko li je ovo napravio? Ovo je baš ono što sam ja htio."-kaže.
"Joško."-dozovem ga na što me on pogleda te mu pružim ključ kuće.
"Ha ha, samo ti mene zezaj."
"Ozbiljna sam, ovo je tvoje."-kažem.
"Dalija, ne igraj se sa mojim osjećanjima."
"Tako mi svega, ovo je tvoje, ajde dođi."-kažem te krenem prema kući.
"Ali, kako? Ništa mi nije jasno."-kaže penjajući se uz stepenice.
"Čekaj ti se fakat ne zezaš?"
"Ma jok, pozajmila sam ključeve od ograde kao i kuće samo da bih tebe zezala."-prevrnem očima.
Prileti mi u zagrljaj te me podigne i jako stisne.
Nakon par sekundi osjetim tople kapi na svom ramenu.
"Halo, nema suza."-kažem te i ja počnem plakati.
"Nemaš pojma koliko te volim."-kaže.
"Rekli smo zauvijek, zar ne? Ne mogu ti nazahvaljivati koliko si bio tu za mene, kad god je trebalo a i kad nije."
"Ali ovo je previše."
"Ajde šuti samo i pregledaj kuću."
----------------------------------------------------------
"Znači oduševio se?"-upita me Ante dok mu prepričavam Joškovu reakciju vezanu za kuću.
"Da, a isto tako me smara danima evo da on ipak plati sve, pa kada vidi da to ne dolazi u obzir onda se nudi da plati pola itako dalje."
"Kuća je fenomenalna, kao i lokacija, sigurna nije jeftino bilo."-kaže.
"Tačno, zato su moje kartice puste kao sahara, ali ne žalim. Joško je to zaslužio, i najbitnije mi je da je on sretan."
"Ako trebaš novca reci, nemoj da ti je glupo."-sjedne pored mene.
"Kako misliš?"-upitam ga.
"Pa kažeš kartice ti puste."
"Aaa, ne brini za to. Ja sam naporno radila i preuzimala posao umjesto oca kako bih uštedila za tu kuću.
Imam novca ne brini se, hvala ti svakako.
Taj novac je bio na posebnom računu i iskreno na tom računu imam još tačno 105 eura, ali ima i svoj račun koji sam čuvala za sebe."
"Ozbiljno, tu sam što god treba."
"Znam Ante i neizmjerno sam ti zahvalna na tome."-poljubim ga.
"Hoćeš da odemo na večeru? Što kažeš da odemo malo do Imtoskog, da ti pokažem mjesto i da večeramo?"upita me.
"Vrlo rado."-nasmijem se.
----------------------------------------------------------
"Iskreno divno je."-kažem šetajući po Imotskom.
ESTÁS LEYENDO
Forbidden love
Fanfic"Njenima nisam bio po volji Važno im bilo odakle su moji Zašto to smeta? Sa ovog su sveta Hlebotvorci, čestit soj Njen me je baba uzo na nišan Da l' sam od njinih il' baš i nisam? Sloven sam, belac, slobodni strelac Mani se, čiča, ja sam svoj."
