The Escape

5. Večera je poslužena

Vana i Sara spustile su se u prizemlje u blagovaonicu. Bila je točno ondje gdje je to Vani onaj čudan ženski glas iz hotelskog osoblja rekao.

I kad su ušle u prostoriju imale su što vidjeti.

Večera je bila fino poslužena, sa ubrusima i priborom sa svake strane porculanskih tanjura. Na jednom je izduženom metalnom tanjuru bilo neko meso i krumpiri s mrkvom i graškom. Pored toga je stajala staklena zdjela sa francuskom salatom a pored nje je bio vrč sa sokom od naranče.

-Fina večera, moram priznati, ali još uvijek mi se ne sviđa ovo mjesto.-, reče Vana ustiju punih ukusne večere.

Sara je gledala ranu na ruci koju joj je napravila crna udovica.

-Slažem se, nakon onog incidenta s crnom udovicom, čini mi se da neka čudna atmosfera vlada ovim mjestom...-, reče Sara gledajući oko sebe.

Vana se nasmije.

-To si tek sad skužila?-, upita ju s podsmijehom.

Sari nije bilo do smijeha. Morat će Vani priznati za otkazan let, sad kad čuje da će morati ostati u hotelu, bit će svega...

-Umm... Vana? Moram ti nešto reći, mama me je danas zvala... Nazvali su ju iz agencije koja nam je sredila avion i rekli da je zbog nevremena još par dana let otkazan.-, reče napokon čekajući Vaninu reakciju.

-Šališ se, je li?

-Ne, ozbiljna sam.

-Dobro onda, ionako ćemo biti više vani nego u ovoj rupi...

-Da, valjda...

Djevojke su se ustale i krenule prema sobi na katu, kad se iznenada niotkud ispred njih stvori onaj recepcionar.

Sara je pala unatrag na stražnjicu.

-Je li vam večera prijala?

-Da, bila je izvrsna.

-Odlično, sada laku noć i nema previše šetnje po hodnicima, samo ako je htino! Jesmo li se razumjeli?

-Da.

-Želim vam laku noć, lijepe snove!-, reče on i nasmije se više zlokobno nego dobroćudno.

Vana je naslutila da je on nešto napravio, i da još nešto kani napraviti. Ali da je znala što...

Dok je odlazio, Vana je primjetila da mu iz džepa viri snop ključeva. Bilo ih je sigurno više od 15! Pomislila je kako je shvatio da ga ona gleda pa je gurnuo ključeve natrag u džep i nakašljao se.

Kada su ušle u sobu, zalupile su vratima i započele razgovor.

-Hej, Vana. Gdje je ona mrlja od čaja i keksa koju si napravila kad sam ja vrisunla?

Vana je bila potpuno zaboravila na to.

-Aha, neznam, valjda ju je neka žena iz osoblja koja je ranije bila na vratima obrisala. Ali kad je već bila ovdje, mogla nam barem složiti krevete. Ili je njih slagao onaj podmukli recepcionar kad su ovako traljavi hahaha...

-Eh da, taj tip me ozbiljno plaši! Samo se pojavi, onako, BUM! Zato sam i odletjela unazad... Sad sam shvatila zašto ga se i ti bojiš.-, reče Sara.

-Znam, ali do sada se ništa strašno nije dogodilo ovdje, iako, eto, slutim da bi se moglo...-, prestraši se Vana i šmugne u svoj krevet. Isto to napravi i Sara te jedna drugoj zažele laku noć, ugase svijetlo i zaspu...

Ništa se strašno nije dogodilo ovdje? To je Vana samo mislila...