TRI MESECA KASNIJE...
DAVID
Tri meseca je prošlo od kada sam je prvi put sreo, a još uvek je nisam mogao izbaciti iz glave i to me je ljutilo svakim danom sve više. Nisam je više sretao uživo fizički, sva naša komunikacija se svodila na duge on line sastanke i prezentacije mog rada, razmenjivali smo e-majlove, vodili telefonske razgovore, ali svaki je bio surov profesionalizam. Komunikacija i razumevanje nam je bilo savršeno toliko da nije imalo potrebe za fizičkim sastancima, sve je išlo kao podmazano, baš kakav je bio plan, a ja sam često želeo uraditi nešto pogrešno samo kako bi je naterao da se stvori preda mnom.
Moje stare noćne more su sve više bledele, napuštale me, a njihovo mesto je zauzimao novi san, nova opsesija zvana Viktorija. Osećao sam se kao gubitnik, kao izdajica, gubio sam sebe sve više i to me je užasavalo, dok me je ujedno i podizalo u nebesa. Nisam znao kako opisati sve što osećam, sve što želim, sve o čemu razmišljam bez prestanka. Ne mogu shvatiti odakle dolazi sve to, ali me raduje činjenica da za nekoliko dana putujem u Urbino, gde ćemo početi raditi na kompleksu, koji sam projektovao po Viktorijinim željama. Raduje me i to što ću joj biti u neposrednoj blizini, jer će mi to dati priliku možda da uočim nešto što nisam imao prilike do sad.
Sve oko nje je čudno, misteriozna je i tajnovita više nego što je to puka želja za privatnošću slavnih osoba, jer ju čak ni Stiv nije uspeo istražiti dublje. Sve što je uspeo doznati bilo je upravo to, da je zaštićena poput belog medveda, a zna se koji ljudi spadaju u tu grupu. Samo oni veoma moćni, ugroženi i državni sledbenici, pored njih tu spadaju i oni koji su se uspeli provući ispod radara, prevaranti. Da li je mogla ona to biti? Muči me ta sumnja, jeste li osoba lažnog identiteta koja još uvek nije otkrivena, ona koja dolazi iz mračnog hodnika i pretvara se u svetlost samo jer od nje ima koristi? Ne mogu prestati razmišljati o tome, ne mogu se ne pitati kojoj grupi pripada, a najviše bih voleo da je ona najteža - zaštićeni svedok koji je doživeo mnogo toga ružnog, pa sad pokušava pomoći istima izgradnjom ovog kompleksa.
Da, to bi bilo racionalno objašnjenje, ali ko stoji iza svega toga? Ona poseduje zgradu u centru Milana, njen penthaus zauzima čitav poslednji sprat i krov zgrade, a zasebni lift od ostatka stanara je šifrovan tako da mu ni jedna jedina osoba ne može pristupiti bez njene lične dozvole. Obezbeđenje koje je neprekidno prati, skriveno je od svih, u strogoj senci, nevidljivo ali i te kako efikasno ako zatreba. Škrte informacije koje mi je Stiv uspeo sakupiti su mi samo otvorile još više pitanje i u onako zbrkanoj glavi, činile da slažem teorije koje nemaju realnu stranu, ali su ipak bile moguće. Naučio sam kroz godine da nikome ne verujem, da me ništa ne iznenađuje, ni od koga, jer ono što su vešti ljudi uspevali sakriti bilo je daleko od racionalnog.
Saznaću na ovaj ili onaj način šta Viktorija krije, i od čega se toliko brani, ne zvao se ja David Dakić. Probudila je uspavanog lava, a to se ne sme raditi, jer samo ćeš ga naljutiti, toliko da želi te pojesti za doručak.
Dolazim po tebe gospođo Bruno, možeš bežati ali ću te stići. Onda, u mojoj si milosti zauvek, ili dokle god ja budem to želeo - tiho govorim njenoj slici u fascikli što držim u rukama, a licem mi se razlije osmeh zadovoljstva. I znam, igra počinje ovog trena, a ja sam u njoj neprikosnoveni lovac.
VIKTORIJA
Urbino, Italija
Još nije stigao, a ja već treperim iznutra. Sedim sa Markom i Tvenom u restoranu i nervozno cupkam nogom, čekajući da se svakog trena pojavi na vratima, da konačno upadnem u potpuni trans. Ne znam da li sam spremna za sve ovo, ne znam kako ću izdržati devet dugih meseci pored njega, a da ne pokleknem, da se ne razotkrijem, da ne umrem pred njegovim nogama. Želim mu sve priznati, skinuti taj teret sa sebe, ali ne mogu, ne smem to učiniti pre vremena, sve bih upropastila, godine truda i planiranja pale bi u vodu. Ugrozila bi i njega i mnoge druge, a to nije cilj moje misije, to nije ono za šta sam mukotrpno radila, za šta sam se žrtvovala.
