VIKTORIJA
Koliko dugo možeš izdržati pritisak pre nego se razbiješ na bezbroj delića? Pitam se to već mesecima, iz sata u sat, želim da me nema, da nestanem, da vratim vreme i ovu besomučno dugu predstavu postavim na sasvim drugačiji način, ali iste glumačke postave. Osećam Davidove poglede na sebi, toliko intenzivno da mi koža gori, izbija mi dah iz pluća i srce mi zaustavlja, pa opet, ne činim ništa da ih sprečim, da od njih pobegnem jednom za svakdan. Čeznula sam za njim, dani su mi postali nepodnošljivo teški, noći još teže, a tek se prvi mesec protegao između nas. Znala sam da nije bio ravnodušan na Viktoriju, njegova želja za njom bila je tako snažna one noći kad ju je pritisnuo uz vrata, da sam mislila kako će joj srce otkinuti ako se ne odupre što pre.
Jecala sam u tišini mračne osobe, peklo me je svako mesto koje je dodirnuo svojim rukama. Toliko sam ga želela zagrliti i ljubiti, dok ne izgorim u njegovom toplom naručju. Toliko sam mu se htela predatu baš tu, na tom hodniku, ne mareći da li će nas neko videti, nije me bilo briga za to. Želela sam samo da traje zauvek, da taj trenutak nikad ne prestane. Ali ne, to nisam ja, to nismo mi, ovo je sve drugo osim istine.
Ona koju dodiruje nije ona, a nisam ni ja. Dokle god ne sazna istinu, ja neću moći biti ja, i neću moći biti njegova. Znala sam da moram otići, da moram reći ono što ni jedno od nas ne želi. Morala sam skupiti snage da se oduprem. I učinila sam to na posletku. Ali ne pre nego što sam osetila njegov topli dah i lagani dodir mekih usana. Ono što je pomoglo bila je Anitina ljubomora koja je obuzela to telo, ljubomora na samu sebe. David je bio Anitin, mrzela je Viktoriju što joj ga otima sad, što budi u njemu ono što je pre mnogo godina jedino ona uspela.
Koliko god da sam bila ja-ja, iste duše, tela, misli i osećanja, jednako sam bila i svesna da on ne gleda Anitu već ovu koja je sad, Viktorija. Osećala sam da me izdaje, onako kako sam ja izdala njega i to me je bolelo užasno mnogo. Sad savršeno dobro znam kako mu je bilo gledati me sa drugim muškarcem, u njegovim rukama, golog tela. Znala sam da je i dalje meni lakše, jer ja znam sve istine, ja sam ista, ljubomora je samo zbog drugog imena koje doziva u snovima, ali ta energija što ga privlači je moja.
Osoba je ista, za razliku od one sa kojom sam ga ja varala, slomila mu srce i zauvek izbrisala osmeh. Sumnjala sam da je zbog Anite postao ovo što je sad, muškarac bez nežnih osećanja, kome žene služe jedino i samo za zadovoljavanje svojih potreba. Jednako tako i znam da je Viktorija ta koja budi nešto više u njemu, ali to joj ne daje nikakvu garanciju da ju neće odbaciti poput krpe onog momenta kad mu se preda.
-Imaš li momenat?
Misli mi preseče Davidov glas koji se nađe preda mnom, na koji se ujedno blago trgnem, ali brzo saberem i navučem pokersku masku svog izraza. Od one večeri pred našim vratima, odnos nam je postao hladno poslovan, niti jedno od nas nije ničim pokazalo da je se išta dogodilo, kao da smo se takmičili ko će duže izdržati.
-Krenula sam na večeru, ali da, reci?
Upitno mu odgovorim hladnim tonom.
-U vezi Uskrsa. Znaš da se katolički i pravoslavni ne poklapaju? Mesec dana je razlike između njih.
Zajedljivo me upita, kao da se raduje jer sam napravila loš proračun, ali očigledno da me nije najbolje razumeo.
-Da, znam, i ne vidim problem u tome.
Nonšalantno mu uzvratim.
-Osim što si previdela da ne mogu nikako biti spojene dve nedelje odmora, zbog istih. Ili nameravaš zatvoriti gradilište na čitavih mesec dana?
Odgovori mi nadmeni, dižući obrvu.
-Rekla sam da će imati dve nedelje odmora, ne da će biti spojene. Trebalo bi ponekad da pogledaš u tablu sa obaveštenjima, za promenu. Radnici su obavešteni u dogledno vreme, već se spremaju za odlazak, jedino ti nisi našao za shodno da misliš o tome.
