𝒎𝒆𝒔𝒆č𝒆𝒗𝒊 𝒑𝒐𝒓𝒕𝒂𝒍𝒊

Između dva sveta (5)

Nekoliko dana nakon nezaboravne večeri u klubu, Elora se vraćala iz škole, misli su joj bile zauzete lekcijama, ali i pitanjima o talismanu i magičnom svetu. Još uvek je osećala posledice onog spontanog susreta sa neznancem i nije mogla da izbaci iz glave njegove reči koje su joj, svaki put kad bi ih se setila, izazivale blagu jezu,a i nije mogla da zaboravi na poljubac koji su imali te večeri.

Dok je prolazila kroz trg na putu kući, odjednom ga je ponovo ugledala. Stajao je kraj male prodavnice, s rukama u džepovima i sivo,skoro crnim očima koje su gledale pravo u nju. Osećaj nervoze joj se vratio, ali se trudila da zadrži miran izraz lica.

Elora je napravila korak unazad, ne želeći da privuče pažnju, no njegov osmeh joj je odmah dao do znanja da ju je već video. Prišao joj je polako.

„Nisam mislio da ćemo se opet sresti tako brzo," rekao je s laganim, misterioznim osmehom.

„Ni ja..." odgovorila je Elora, osećajući blagu nervozu u glasu. „Izgleda da je svet mali."

Stranac ju je pogledao s pogledom koji je govorio više od reči
,,Nekad se putevi ukrštaju s razlogom,zar ne?"

Elora je stegla svoj talisman, osećajući se kao da joj čudna toplina prolazi kroz prste. „Šta to znači?"

On se nasmešio, ali nije odgovorio direktno već je prvo pogledao u njen talisman. „Zanimljivo je kako neki predmeti imaju veće značenje nego što im ljudi pridaju."

Osetila je kako joj srce ubrzava i nemir je prolazio kroz njeno telo dok je pokušavala da skrene pogled s stranca

„Pazi," rekao je s opasnim osmehom primetavši njenu reakciju, „jer ono što misliš da skrivaš od sveta može te izdati u najneočekivanijem trenutku... a tada će već biti kasno da pobegneš."

Elora je pobesnela i uhvatila ga za majicu prikukavši ga prema sebi,njihova lica su bila toliko blizu da je mogla da oseti njegov dah,a njen pogled je bio oštar,pun odlučnosti i pitanja.

„Ko si ti,GOVORI „Rekla je Elora ljutitim glasom

Stranac ju je gledao intrigiranim pogledom,ali isto tako i začuđenim

„Slušaj me dobro,ako znaš nešto o meni ili ovome...." stegnula je talisman koji je držala u rukama „bolje bi ti bilo da pregovoriš"

On se samo osmehnuo, nimalo uznemiren njenom blizinom,već bi privremeno gledao u njene usne. Njegove oči sijale su hladnim sjajem dok je tiho odgovorio, „Možda jednog dana i budem... ali za sada, sve što treba da znaš je da te tajna koju nosiš posmatra... i da će te pronaći, bez obzira gde se sakrila."

„Ko si ti zaista...?" reče Elora dok mu je pritegla majicu još čvrstije

nasmehnuo se zloćasto pre nego što je odgovorio „neko ko poznaje tamu jednako dobro kao i ti,možda čak i više od tebe"

Eloru je hvatao nemir jer je znala da ga je videla negde pre,ne samo u klubu pre nekoliko dana već..možda u čarobnom svetu..?
Na trenutak joj se vratila slika sećanja kada je prvi put dospela u čarobni svet,kada je bila okružena čarobnim livadama i šumama.
U sećanju je mogla da ga vidi,stajao je malo dalje skrivajući se iza drveta,ali nije mario da bude neprimetno,isto kao da je želeo da ga ona primeti.

„To si bio ti.." prošaptala je,iznenađena sopstvenim otkrićem. „Sećam se,gledao si me tada,ali kada sam krenula da ti se približim kako bih videla ko si,portal se stvorio i odvukao me.."

On se blago nasmejao, ali u tom osmehu nije bilo radosti. „Uvek sam bio tu, Elora. Uvek ću biti. I ti si me privukla onim što nosiš... ne samo talismanom, već i svojom sudbinom."