Misoo's POV:Srce je pocelo da kuca toliko jako, da sam mislila da ce iskociti iz mojih grudi.
Doyoung:"Neces me pozdraviti?"-pitao je i nastavio da se priblizava.
Iza ledja sam svom snagom pokusavala da otkljucam vrata, bez da se okrenem.
Kada sam uspela, brzo sam izvadila kljuc, uletela u zgradu i zalupila vratima za sobom.
Doyoung:"Lee Misoo! Znas da cu doci do tebe, zar ne?"-rekao je i nastavio da gleda u mene.
Trceci sam se popela do cetvrtog sprata, jer nisam zelela da na liftu vidi gde idem.
Brzo sam otkljucala stan i upala u isti.
Naslonila sam se na vrata i stavila ruku na grudi, jer nisam mogla da dodjem do daha.
D:"Misoo?"-izasla je iz kupatila i uplasila me.
D:"Jesi dobro?"-pitala je.
Misoo:"Da..."-rekla sam i otisla u kupatilo.
Ruke sam naslonila na lavabo i tada sam se pogledala u ogledalo.
Misoo:"Nisi uspela, Misoo. Pronasao te je."-govorila sam sebi.
Istovremeno sam bila uplasena i ljuta na samu sebe.
Nisam uspela.
Odmah nas je pronasao.D:"Misoo?"-pokucala je na vrata i vratila me u stvarnost.
Umila sam se ledenom vodom i izasla.
Misoo:"Dobro sam. Gde je Misun?"
Dosle smo u dnevnu sobu i videla sam Misun.
Sedela je na podu i igrala se sa igrackama.Misoo:"Bebice? Jesam li ti nedostajala?"-cim je pogledala u mene, osmehnula se.
Ovaj osmeh mi daje snagu i volju za zivotom.
Misoo:"Mozes li da prespavas veceras kod nas?"-pitala sam dadilju.
D:"Pa...mogla bih, ali.."
Misoo:"Samo veceras."
Cutala je par sekundi.
D:"U redu. Uzgred, mozes da me zoves Sohyun."-rekla je.
Tek tada sam shvatila da joj se nijednom nisam obratila imenom.
Misoo:"Oprosti..Sohyun, hoces li ostati kod nas veceras?"-pitala sam jos jednom.
Sohyun:"Ostacu."-blago se osmehnula.
Misoo:"Hvala ti."-rekla sam.
Ona je ostala sa Misun, a ja sam otisla da veceram.
Povremeno sam gledala kroz prozor, ne bi li ga videla negde.
Pospremila sam to i otisla u spavacu kod Misun.
Vec je bilo kasno.
Misoo:"Oprosti. Danas nisam imala vremena da se igram sa tobom, ali iskupicu se za vikend, u redu?"-rekla sam.
Poljubila sam je jos jednom i onda stavila u njen krevetac.
Presvukla sam se u pidzamu i otisla do kuhinje da bih popila tabletu protiv glavobolje.
Misoo:"Sohyun? Zasto ne spavas?"-sedela je na stolici u kuhinji.
Sohyun:"Znala sam da ces doci ovde."
Misoo:"Kako?"
Sohyun:"Drzala si se za glavu povremeno. Je li se desilo nesto lose?"-pitala me je.
Sohyun znam tek dva dana, ali Sojung mi je nju preporucila kada sam dolazila.
Njih dve se znaju vec dugo vremena, iako sam je ja tek upoznala.
Misoo:"Ne znam je li ti Sojung nesto pricala o mom bivsem, ali..."
Sohyun:"Sve sto znam je da je on otac od Misun. Jesi li zbog njega dosla ovde?"
Izdahnula sam.
Samo sam klimnula glavom.
Sohyun:"Sta se desilo medju vama? Mislim, ne moras da mi kazes ako ne zelis, razumecu. Ionako smo se tek upoznale."
Misoo:"Upoznali smo se pre tri godine u jednom liftu. Bila sam kod zubara i nasli smo se u istom liftu. Naravno, lift se pokvario i nakon dva sata razgovora sa njim, zaljubila sam se."-rekla sam.
Misoo:"Ubrzo smo zapoceli vezu i mislila sam da sam pronasla ljubav svog zivota. I bio je to dve godine nase veze, ali onda sam zatrudnela. Nakon toga se sve promenilo. Kao da je dosao neki drugi covek. Nisam ga prepoznavala. Govorio mi je da abortiram, ali ja nisam mogla. Zavolela sam to malo stvorenje one sekunde kada su mi rekli da sam trudna."-govorila sam.
Neprimetno, kanula mi je suza iz oka.
Brzo sam je obrisala.Misoo:"Nisam mogla da verujem da covek koga toliko volim i nosim njegovo dete, mi govori kako treba da abortiram. No, presao je preko toga, iako smo imali svadja tokom moje trudnoce. Kada se Misun rodila, nedelju dana nakon porodjaja, udario me je po prvi put."-rekla sam.
~ nekoliko dana nakon ~
Izasla sam iz kompanije i krenula sam da uzmem taksi, jer treba da se nadjem sa klijentom, ali onda je naisao Hoseok.
Zaustavio se odmah ispred mene i otvorio je prozor kod suvozacevog mesta.
Hoseok:"Zuris negde?"
Misoo:"Nalazim se sa klijentom."
Hoseok:"Udji."
Misoo:"Cekam taksi."
Hoseok:"Nema taksija, a i ja sam se ponudio da te odvezem, zasto cekas?"
Misoo:"Zasto bi me Vi vozili, gospodine Jung?"-prisla sam autu i naslonila se na prozor.
Hoseok:"Nemam posla, a i tebi treba prevoz."
Misoo:"Ne morate da se mucite."
Hoseok:"Da idem onda?"-pitao je.
Osvrnula sam se oko sebe i usla u auto.
Hoseok:"Tako sam i mislio. Gde ides?"
Misoo:"Do Seomyeon-a."-rekla sam.
U toku voznje nismo pricali, jer je on ipak moj šef na neki nacin i bilo bi cudno da previse razgovaramo.
Hoseok:"Znam da nije do tebe, ali...Zasto Misun toliko place?"-pitao je.
Misoo:"Molim?"
Hoseok:"Sinoc je toliko plakala, da nisam uspeo da trenem ni sekunde."
Misoo:"To je malo dete, sta mogu da uradim?"
Hoseok:"Ne znam, ali...Nadam se da se vise nece ponoviti."-rekao je mrtav ozbiljan.
Nasmejala sam se.
Od nervoze.Hoseok:"Sta je smesno?"
Misoo:"Vama nije smesno? Od mene trazite da zabranim mojoj bebi da place?"
Hoseok:"Nisam tako rekao, vec..."
Misoo:"Tako je ispalo. Gospodine, ona je dete od godinu dana i njen jedini posao je da place. Zao mi je, ali ja ne mogu nista da uradim povodom toga."-rekla sam.
Tada sam ugledala zgradu u kojoj se nalazim sa klijentom.
Misoo:"Hvala na voznji."-rekla sam i izasla iz auta, bez da cujem sta zeli da kaze.
Zatvorila sam vrata i uputila se prema zgradi.
Misoo:"Izgledao si malo pametnije, Jung Hoseok, ali sada si me izneverio."-govorila sam sama sa sobom.
"Gospodjice Misoo? Dobro dosli."
Misoo:"Dobar dan."
vote/comment
ig: dreamersie
VOCÊ ESTÁ LENDO
I WILL NOT LEAVE YOU || J. JH || FF
FanficKroz teške trenutke i zajedničke izazove, Misoo i Hoseok će se zbližiti i pronaći sreću i sigurnost zajedno. Ova priča je o hrabrosti, prijateljstvu i novom početku ističe snagu ljubavi i podrške u najtežim trenucima. ⚠️ the story has nothing to do...