I WILL NOT LEAVE YOU || J. JH || FF

chapter seven

Misoo's POV:

Uzela sam neke lekove u apoteci i vratila sam se na posao.

Jutros sam imala jaku glavobolju, pa sam morala da uzmem lek.

Pre dva dana se desio onaj incident kada sam se onesvestila i nakon sto sam shvatila ste je sve moglo da mi se dogodi da Hoseok i Sohyun nisu usli, shvatila sam ozbiljnije ovu situaciju.

Ali ne zbog sebe, vec zbog moje cerke.
Zbog mog jedinog razloga za zivot.
Zbog Misun.

Mikyung:"Tvoj telefon je zvonio pet puta u roku od ovih deset minuta."-rekla je.

Pogledala sam u nju, pa u moj telefon.

Misoo:"Izvinite."

Mikyung:"Molim te, pozovi tu osobu i reci da si na poslu i da ne mozes da pricas."

Misoo:"U redu."-uzela sam telefon i pogledala ko me je zvao.

Ali ne znam ko je to.
Ne pise ime, a ni broj mi nije poznat uopste.

Mikyung:"Sta cekas, Misoo?"

Misoo:"Izaci cu."-otisla sam do toaleta i tada sam pozvala taj broj.

Nakon dva zvonjenja, neko se javio.

Misoo:"Halo?"-rekla sam.

"Je li to Lee Misoo?"-cula sam zenski glas.

Misoo:"Da, jeste. Ko ste Vi? Zvali ste me pet puta."

"Ne prepoznajes mi glas, Misoo?"-ukocila sam se u mestu.

Je li moguce?
Nakon dve godine?
Sada me je pozvala?

Toliko je vremena proslo od kako sam je cula poslednj put, da sam zaboravila kako njen glas zvuci.

Misoo:"Mama? To si ti?"-pitala sam.

Glas je vec poceo da mi podrhtava.

Mama:"Ja sam, Misoo. Zvala sam te da bismo se videle."

Trebalo mi je par sekundi da dodjem sebi i shvatim sta se desava.

Misoo:"Ali..rekla si da ne zelis da cujes za mene...sta se sada promenilo?"

Izdahnula je.

Mama:"Jesam, ali..."

Naslonila sam se na lavabo, jer je pocelo da mi se vrti u glavi.

Ne znam je li to bilo zbog toga jer nisam ocekivala njen poziv ili jer me je konacno pozvala nakon toliko vremena.

Mama:"Mozes li da dodjes u kafic blizu nase kuce?"-upitala je tiho.

Misoo:"Ja sam trenutno u Busanu, ali..."

Mama:"Busan?"

Ne, ona ne zna nista.
Ne zna da sam se preselila i da vise nisam sa Doyoungom.

Misoo:"Duga prica. Imam posao, pa mislim da necu moci da putujem...Jedina mogucnost je da ti dodjes kod mene."-rekla sam.

Rekla sam to, ali sam se vec pokajala.
Moja mama ne bi putovala pet sati samo da bi me videla.

Mama:"U redu. Do kraja ove nedelje cu doci. Javicu ti."-rekla je na moje iznenadjenje.

Misoo:"Dobro...Cekacu tvoj poziv."

Nakon par sekundi, nas vrlo kratak i nekako neprijatan poziv se zavrsio.

Umila sam se i izasla, jer ne zelim da mi Mikyung ponovo zvoca.

Gledala sam na sat i izlazila iz toaleta, ali onda...

Hoseok:"Jao, nije bilo namerno!"-rekao je, nakon sto je na mene prosuo sok od pomorandze.

Misoo:"Zasto me ponovo iskusavas, Boze..."

Hoseok:"Oprosti. Dodji da ti dam nesto da se presvuces."

Misoo:"Otkud tebi zenska odeca?"

Hoseok:"Ne moras da znas."-povukao me je za ruku prema njegovoj kancelariji.

Misoo:"Umesto sto imas zensku odecu, mogao bi da gledas kuda i koliko brzo ides."-rekla sam.

Izvadio je belu, ispeglanu kosulju iz ormara.
Da, ima mali ormar u kancelariji i ima zensku odecu.

Cek...da nije on gej?
Sta drugo moze da objasni to sto ima zensku odecu u kancelariji?

Hoseok:"Okrenucu se, ako hoces..."-zapoceo je, ali ja sam vec tada bila samo u brusu.

Odmerio me je i tada su nam se susreli pogledi.

Misoo:"Mislim da nema potrebe da se krijem od tebe, zar ne?"-rekla sam.

Pogled mu se vratio na moje grudi, a onda na mom licu.

Hoseok:"Sta to treba da znaci?"

Misoo:"Samo jedno."

Podigao je jednu obrvu i nastavio da me gleda zbunjenim pogledom.

Misoo:"Ti si gej, zar ne? Zbog toga imas ovu odecu ovde."-rekla sam i pocela da zakopcavam dugmice na kosulji.

Hoseok:"Hah! To je najveca glupost koju sam cuo u skorije vreme! Ili ne, u svom zivotu!"

Misoo:"Nisi?"

Hoseok:"Naravno da ne! Mislim, nemam nista protiv njih, ali ja nisam jedan od njih."

Misoo:"Zasto onda imas sve ovo?"

Izdahnuo je i naslonio se na sto.
Ruke je stavio pored svojih bokova, a pogled mu se zaustavio na meni.

Hoseok:"Ranije sam bio malo...cudan, ako tako mogu da kazem."

Misoo:"Kako?"

Hoseok:"Uf! Imao sam devojke i kada bismo raskinuli, dosle bi u firmu i donele svu odecu koju sam im poklanjao, u redu? Jesi li sada zadovoljna?"

Nisam znala da li da placem ili da se smejem zbog njegove izjave.

Misoo:"Ti cuvas odecu svojih bivsih? I ja sada nosim njihovu odecu?"

Hoseok:"Sve je oprano, a sto se tice toga prvog...Slucajno je ispalo tako, ali vidis? Nekome je to koristilo."-rekao je i dosao do mene.

Misoo:"I dalje mirisem na sok od pomorandze."

Hoseok:"Nema veze. Ja volim taj miris."

Misoo:"Ti?"

Hoseok:"Da."-rekao je i prisao mi jos blize.

Odjednom se stvorio toliko blizu mene, da sam mogla da osetim njegov, slatkasti miris parfema.

Pogledala sam ga u oci.

Hoseok:"Stvarno si pomislila da sam gej?"-pitao je.

Zasto mi je ovoliko blizu i zasto nemam zelju da se udaljim od njega?

Sta se desava, Misoo?
Trgni se.

Hoseok:"Hm?"-svojom desnom rukom je podigao moju bradu da bih nastavila da gledam u njega.

Kaziprstom je presao po mom obrazu.

Misoo:"Moram da idem. Mikyung ce me ispitivati."-rekla sam i pobegla odatle.

Misoo:"Sta je ovo bilo..."-stavila sam ruke na obraze.

~ nekoliko sati kasnije ~

Bila sam pri kraju sa spremanjem vecere, ali onda mi je nesto odvuklo svu paznju.

Misun:"Mama...Ma-ma..."-brzo sam se okrenula prema njoj da bih bila sigurna da sam cula dobro.

Misoo:"Mama? Rekla si mama?"

Misun:"Ma-ma..."-govorila je tiho.

Ostavila sam sve u kuhinji i dosla kod nje.

Misoo:"Nazvala si me mamom?"-pitala sam sa suzama u ocima.

Nasmesila mi se.
Gotovo je.
Placem.

Misoo:"Duso moja...Popravila si mi ceo dan sa ovim."

Misun je izgovorila svoju prvu rec i ta prva rec je rec "mama".

Ovaj dan je upravo postao moj omiljeni dan u zivotu.

vote/comment
ig: dreamersie