Moja ljetna ljubav

Nikad ne znaš šta te čeka

'Ali imamo 18 godina!', čula sam brata iz susjedne sobe kako se prepire sa roditeljima. Odlučili su da i ove godine sa njima odemo deset dana na more, te bismo nakon toga mogli raditi šta želimo. Nije mi to mnogo smetalo,jer mi je zaista trebao odmor nakon upisa i mnogobrojnih stvari koje su se izdešavale prethodnih mjeseci. Znali smo da će nam biti dosadno jer nije bilo nikoga koga znamo. A što je najgore kada šetamo brat i ja svi misle da smo momak i cura te me iz tog razloga skoro niko i ne pogleda. Ali hajde, proći ce brzo, tješila sam sama sebe.
Našli smo smještaj preko interneta, spakovali se i krenuli. Kada smo stigli svidjelo nam se ono što vidimo. Bilo je prepuno ljudi. Pod dozom umora odlučili smo ranije krenuti na spavanje, te sutra navečer oprobati večernji provod. u prvu noć smo kupili po pivu i sjeli na plažu. Zaista su mi nedostajali ti razgovori s njim. 'Sreća pa se ne družimo kući, bili bi dosadni jedni drugome', rekla sam, te smo oboje prasnuli u smijeh.
Prva dva dana su nam brzo prošla, jer smo bili željni kupanja i sunčanja, tako da nismo ni znali u čemu su nam tako brzo prošla. Svaku noć sam bila mrtva umorna od kupanja, te sam obećala sebi da ću krenuti u teretanu prije fakulteta da barem malo kondicije vratim.
Ali, treći dan je bio drugačiji. Kada sam se probudila predosjećala sam da će dan sam od sebe biti zanimljiv. Kada smo se spustili na plažu, iznajmili smo ležaljke i legli da se sunčamo. Počela sam čitati knjigu tako da sam bila duboko odsutna. Ali, jednostavno, nešto me je ometalo i nije mi dalo mira. Jednostavno imala sam osjećaj da me neko promatra. Svi dobro znamo taj osjećaj, kad znaš da te neko gleda. Spustila sam knjigu i okrenula se u lijevu stranu jer sam s te strane primala taj osjećaj promatranja. Okrenula sam se i ugledala momka koji vjerovatno radi kao spasilac ili izdavač ležaljki. I zaista me je promatrao, jer ga je njegov izraz lica izdao. Na kraju se osmjehnuo kada je shvatio da je uhvaćen, te sam se samo okrenula nazad. Bilo mi je lakše kada sam se riješila tog nelagodnog osjećaja posmatranja, te sam se vratila nazad čitanju. Ono sto trebate znati o meni je da knjigu ne znam ostaviti, nego da je moram odmah pročitati u komadu. Naravno, na kraju bih se uvijek kajala što nisam sebi dopustila da više uživam, ali bih sljedeći put istu grešku napravila.
'Mi odosmo, a i tebi je vrijeme, sunce je vec zašlo' mama mi je govorila.
 'Evo još malo mi je ostalo, brzo ću', odgovorila sam.
Tada sam pogledala oko sebe i zaista sam među zadnjima na plaži ostala. Krajevi knjige su zaista najbolji dio. Nakon toga me neki nepoznato glas prekinuo 'izvine gospodjice, ali ste ležaljku iznajmili do 8'.
Bio je to jak, prodoran muški glas. Digla sam pogled i shvatila da je to onaj isti momak koji me je danas posmatrao. Gledala sam i njegove oči koje kao da su nešto krile.
'Pa hoćeš li ustati ili progovoriti nešto?', rekao je i razvukao veliki osmijeh preko lica. Shvatila sam da sam vjerovatno predugo buljila u njega, te sam se nasmijala.
-'Ali ostalo mu je samo par stranica.'
-'Šta kazes na to da ja ostale ležaljke pokupim pa da se vratim po tvoju?'
-'To bi bilo divno, hvala ti.' Blago sam se nasmiješila, te se na njegovom licu opet ocrtao onaj divni osmijeh. Kao što je i rekao krenuo je po ostale ležaljke. Trebala sam čitati knjigu ali jednostavno nisam mogla a da ne posmatram svaki njegov korak, primječujući da je izuzetno visok,a pri tome taman. Kada bih stala pored njega bili bismo potpuna suprotnost, on taman, a ja bijela ko sir. Oh ta moja bjelina. Kada sam primjetila da se vraća, brzo sam zatvorila knjigu, obukla majicu i sjela na ležaljku.

-'I kakav je kraj?', dobacio je.
-'Morat ćeš da pročitaš da bi saznao', sreća pa sam bila u stanju smisliti kvalitetan odgovor koji me ne bi odao.
-'Ja sam Luka, usput.'
-'Drago mi je, ja sam Elena'.
-'Kada bi ostavila tu knjigu možda bi malo i pocrnila,aa?'
-'A ti kada bi pročitao koju knjigu znao bi da se tako ne razgovara sa djevojkama'. Hladno sam obrusila i još jednom sebi dokazala da su svi muškarci svinje.
-'Neko nam se uvrijedio'.
-'Ne, štaviše drago mi je da nisam kao svaka cura, iskvarcana i tamna!'
-'Pa dobro tu si upravu'.
-'Naravno da jesam', rekla sam sa ironičnim osmijehom na licu i otišla.
Dobacio je nešto što je zvučalo kao 'vidimo se sutra'.