Part 4

373 16 0
                                    


Osjećam zrake sunca kako golicaju moje otkrivene noge. Okrećem se ka noćnom stoliću i uzimam mobitel u ruke. Sat otkucava 7:37. Iako je rano, odlučujem da se ne vraćam nazad u san, jer znam da ću se iznervirati jer neću moći opet zaspati. Pošto svi još uvijek spavaju, polahko se izvlačim iz kreveta i odlazim na balkon. More je tako mirno i tako čisto. Iako je jako rano, par ljudi već uživa u mirnom, plavom moru. Trebala bih i ja jednom oprobati jutarnje kupanje. 
Gledam po plaži i pogled mi se zaustavlja na mjestu gdje Luka i njegov kolega inače sjede i čekaju da zainteresovanim iznajme ležaljku i suncobran. Njega još uvijek nije bilo. Osmijeh se sam pojavio na mom licu. Kroz misli su mi prolazile slike od sinoć. Taj momak je zaista bio nešto posebno. Iako sam imala par momaka do sada, nijedan me za dva izlaska nije toliko oduševio kao on. Imala sam osjećaj da može da mi čita misli, jer je moje misli i moja maštanja sproveo u djelo, čim bih na to pomislila. 
Prošla noć je sigurno nešto što ću zauvijek pamtiti.

Moja sjećanja na prošlu noć je prekinula moja divna mama.
- 'Jutro Elena, odkud to da je najveća spavalica ovako rano budna?'

Pogledala me je svojim snenim, ali tako blagim očima. Možda su me Lukine misterizone oči toliko interesovale, jer sam navikla na mamin blagi pogled, dok je njegov bio nešto više, ne samo blag, nego u neku ruku i oštar i prodoran.

-' Jutro mama. Bilo mi je prevruće, te sam se probudila. Izgleda da će danas biti pravo topao dan.'
- 'Srećom tu je more, još 5 dana imamo da uživamo.', rekla je tiho i ušla unutra vjerovatno da nam pripremi doručak.

U mojoj glavi je odzvanjao taj zadnji dio njene rečenice : još 5 dana imamo da uživamo. Ugrizla sam se za usnu kad sam shvatila u šta sam se zapravo uvalila. Zašto sam dozvolila da moja osjećanja tako lahko isplivaju, zašto sam dozvolila da mi se neko toliko svidi kada je očit kraj koji će mi neće dozvoliti da uživam u svemu što bi se moglo desiti. Moj jutrašnji osmijeh je spao sa mog lica. Zašto sam dozvolila sebi ovako nešto? 
Pokušala sam skrenuti misli sa toga, te sam uživala u maminom doručku i spremila se za plažu. Odlučila sam da uživam koliko mogu, ali da budem svjesna posljedica previše uživanja. 

Opet nisam mogla da obuzdam osmijeh s lica, jer sam znala da će se za par minuta Lukine i moje oči opet sresti, opet će probuditi onu vatru u mom stomaku. 
Sišli smo niz stepenice koje su vodile do plaže, te kao i svaki prethodni dan, prišli smo kućići ispred koje se nalazio Luka i njegov kolega. 

-' Dobar dan, koliko ležaljki želite iznajmiti i u kojem redu?' , Luka je sam blagim osmijehom rekao mom ocu, uopće ne obraćajući pažnju na mene. 

Sve vrijeme sam proučavala njegovo lice, pokušavajući buljenjem da ga prizovem da se okrene i da me pogleda, ali to nije uradio. Sa mojim ocem je čak i razgovarao  o današnjem vremenu i najavljenim temperaturama. Doveo nas je do slobodnih ležaljki, otvorio nam suncobran i samo se zahvalio i otišao. Nijedna riječ, niti jedan pogled. Šta sam pogrešno rekla, šta sam pogrešno uradila?
Ne znam zašto, ali sam osjetila da je nešto u meni puklo, te sam samo otrčala u more. Plivala sam daleko od obale, u dubinu gdje nije bilo nikoga. Samo sam osjetila da me oči peku i da se polako jedna, po jedna suza spuštaju niz moje lice. Zašto Elena, koji ti je?
Dozvolila sam sebi da se par suza spusti niz moje lice, te sam zatim zaronila, hladeći lice u hladnoj vodi. Ostala sam dugo tako u dubini, ležeći na leđima, vrteći film unazad pokušavajući da shvatim šta je moglo promjeniti njegovo ponašanje. Ali nijedna stvar mi nije pala na pamet, koja bi mogla prouzrokovati ovako ponašanje. Čak i kada smo prvi put došli na plažu pogledao me i čak kratko razgovorao s mnom, onako kako je razgovarao s mojim ocem maloprije. U zraku mi je visilo jedno veliko zašto?
U meni se javila ona hladnokrvna Elena koja mi je zapovjedila da se ponašam isto kao i on, i da se što više smijem na plaži i uživam i da mu pokažem da me nije svojim ponašanjem povrijedio, da mi nije stalo, te u krajnju ruku da se pravim da nisam uopće primjetila da me nije ni pogledao. Jer ko je on meni ustvari? Osoba s kojom sam se dvije noći družila i to je sve.


Moja ljetna ljubavDonde viven las historias. Descúbrelo ahora